foto EPA/WALLACE WOONVest da je Interpol odbio zahtev Srbije za raspisivanje poternice za šest studenata iz Novog Sada predstavlja višestruki problem za Srbiju, njenu policiju, tužilaštvo i pravosuđe uopšte. Prvo, ruši se ugled tih institucija na međunarodnom planu i dovodi u sumnju njihova profesionalnost, integritet i nezavisnost. Verovatno će biti preispitani svi prošli i aktuelni zahtevi Srbije prema Interpolu za raspisivanje poternica za određenim licima.
Pošto je Interpol asocijacija kriminalističkih policija čitavog sveta, i druge kriminalističke policije će detaljnije proveravati sve zahteve naše zemlje. To znači da je smanjeno poverenje u zakonitost rada institucija u Srbiji, a to samim tim predstavlja problem za dalji tok saradnje.
Nadležni organi su pre raspisivanja poternice i upućivanja zahteva Interpolu morali da analiziraju član 3 Statuta Interpola, u kojem piše da ova organizacija neće postupati po zahtevu bilo koje zemlje članice ako se radi o progonu na političkoj, verskoj ili rasnoj osnovi.
Treba se setiti hapšenja na graničnim prelazima Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija. Tada Interpol nije uvažio crvenu poternicu Srbije za njima, jer ih je smatrao žrtvama progona na političkoj osnovi od strane naše zemlje. Čak i ako su bili umešani u terorističke akcije, prevagnuo je politički faktor i oni su pušteni iz policijskog zadržavanja u Mađarskoj i Sloveniji.
Tim pre nije mogao biti ispunjen zahtev Srbije za šest studenata iz Novog Sada, jer se radilo o verbalnom deliktu studentskih aktivista i njihovoj navodnoj akciji rušenja ustavnog poretka.
U Interpolu postoji Komisija za kontrolu Interpolovih dosijea (Commission for the Control of INTERPOL Files), koja u svom sastavu ima eksperte za međunarodno pravo i ljudska prava. Oni svaki zahtev zemalja članica proveravaju sa oba aspekta. Nakon analize dostavljaju Generalnom sekretarijatu Interpola svoj stav da li treba ili ne treba raspisivati međunarodnu poternicu. Odluka Komisije je konačna i na nju ne može da utiče niko.
U konkretnom slučaju srpske poternice, verovatno se neko od advokata žalio Savetu Evrope, koji je obavestio Interpol da se radi o političkom progonu studentskih aktivista i da zahtev Srbije treba odbiti.
Ne treba zaboraviti ni mogućnost da Srbija snosi posledice od strane Saveta Evrope zbog nezakonitog postupanja njenih organa, što svakako treba uzeti u obzir.
U doba postojanja SSSR-a i Varšavskog pakta bile su raspisivane brojne poternice za političkim disidentima koje je Interpol odbacivao. Tada te zemlje Istočnog bloka nisu bile članice Interpola, pa je samoj organizaciji bilo lakše da reaguje negativno. Primera radi, Rusija je kao pravni sledbenik SSSR-a tek 1991. godine postala članica, a nakon toga i Bugarska, Češka i ostale. Jedino je Mađarska postala članica pre njih, 1989. godine.
Jugoslavija je ušla u Interpol 1956. godine, kada je i proglašen novi Statut, koji i danas važi. Tada je SFRJ bila jedina članica iz komunističkog bloka koja je postala članica i stekla veliki ugled u samoj organizaciji.
Ovo sadašnje odbijanje poternice od strane Interpola imaće ozbiljne negativne posledice po saradnju naše policije, sudova i tužilaštava na međunarodnom planu. Takođe će urušiti ugled Srbije, koji se mukotrpno sticao tokom proteklih decenija.
Treba se setiti da je bivšoj SFRJ, zbog vrhunskog profesionalizma, poverena organizacija Generalne skupštine Interpola u oktobru 1986. godine u Sava centru. Bio sam svedok tih dešavanja, jer sam kao načelnik za suzbijanje droga policije u Beogradu bio član Organizacionog komiteta i prisustvovao izboru našeg člana Budimira Babovića za potpredsednika Interpola.
Za vreme zasedanja Generalne skupštine bilo je prisutno 142 ministra unutrašnjih poslova, što je bio pokazatelj visokog nivoa bezbednosti u zemlji.
Ugled se teško stiče, ali se vrlo brzo gubi kada se zbog kratkoročnih političkih interesa nanosi velika šteta zemlji i njenim institucijama.
Autor je advokat i član Svetske asocijacije šefova policija
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
