Šapićev sukob sa „interesnim grupama“ u SNS: U feudalnoj strukturi „kneževina“ može biti oduzeta

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić optužio je interesne grupe unutar Srpske napredne stranke za opstrukciju jedne od ključnih mera za unapređenje gradskog prevoza, koja je povučena sa dnevnog reda sednice Skupštine grada. Prema njegovim rečima, određeni krugovi unutar vladajuće stranke šire tvrdnje da je prevoz „dramatično poskupeo” te da se novac građana „baca i daje privatnicima”.

Šapić je ovakvo delovanje oštro osudio, okarakterisavši ga kao rad kroz „pacovske kanale”, uz upozorenje da oni koji to rade nisu svesni dugoročne štete koju nanose.

Ovakav istup gradonačelnika izazvao je hitru reakciju opozicije. Opozicioni predstavnici ocenjuju da Šapićeva izjava predstavlja direktno javno priznanje da Beogradom ne upravljaju zvanične institucije, već unutarstranački klanovi vođeni borbom za plen i kontrolu nad novcem Beograđana. Zbog, kako navode, očiglednog gubitka kontrole i izostanka podrške unutar sopstvenih redova, stranka Srbija centar SRCE je pozvala gradonačelnika da se izjasni da li će podneti ostavku.

Ovo, međutim, nije prvi put da tenzije na relaciji gradonačelnik – vladajuća stranka izlaze u javnost. Na prvoj konferenciji za medije nakon lokalnih izbora 2024. godine, Šapić je otvoreno prozvao Gorana Vesića, koji je tada bio ministar u Vladi Srbije, a prethodno zamenik gradonačelnika Beograda. Tada je izjavio da se „više neće povlačiti pred pacovima” i naglasio da zarad „mira u kući” više neće dozvoljavati opstrukcije koje ga sprečavaju da završi velike projekte u ovom mandatu.

Netrpeljivost između Šapića i Vesića ima dublje korene i datira još iz 2022. godine. Do otvorenog razdora došlo je kada je Šapić preuzeo funkciju gradonačelnika, dok je Vesić, dotadašnji zamenik gradonačelnika, prešao na ministarsku poziciju u Vladi Srbije.

U javnosti se povremeno nagađa o krizi unutar vladajuće partije, i piše o raspuštanju pojedinih lokalnih odbora u Srbiji,  ali čini se, da se najozbiljnija podela unutar SNS-a prelama kroz sukob Šapića sa „interesnim grupama“, koje on nije imenovao, za razliku od konferencije za štampu 2024. Najnovije optužbe Šapića na račun sopstvene stranke otvaraju pitanje koliko su one indikator mnogo dubljeg raskola između gradonačelnika i vrha SNS.

Naši sagovornici slažu se da je Aleksandar Šapić izložen snažnim unutarstranačkim udarima, opstrukcijama i izolaciji unutar SNS-a, što dodatno urušava njegovu političku moć i ionako problematično upravljanje Beogradom.

Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da Srpska napredna stranka predstavlja neku vrstu političko-kartelske feudalne strukture. On objašnjava da, iako stranka spolja deluje potpuno monolitno, iznutra nije u potpunosti centralizovana, već se sve oslanja na autoritet i primat Aleksandra Vučića.

Prema njegovim rečima, čitav sistem funkcioniše poput klasičnog feudalizma u kojem braća Vučić imaju određene sfere pod apsolutnom kontrolom, sa strogo hijerarhijski ustrojenim „vazalima“ od vrha do dna. Anđelković dodaje da se na tu “kičmu stranke” nadovezuju poluautonomne zone kojima upravljaju Vučićevi saradnici – od političkih figura do ljudi iz kriminalnog miljea.

On navodi da ti „upravnici“ slušaju svog lidera, ali da relativno samostalno vode svoje sektore. Međutim, Anđelković upozorava da se, ukoliko uđu u sukob sa Aleksandrom ili Andrejom Vučićem, takvi pojedinci ubrzo nalaze pod udarom sistema koji im postepeno oduzima njihove neformalne „kneževine“. Kao primer za takav mehanizam navodi slučaj Nebojše Stefanovića, procenjujući da je i Bratislav Gašić bio na korak od sličnog scenarija.

“U takvu složenu strukturu SNS-a uključio se Aleksandar Šapić, kada je napravio dogovor sa Vučićem. Međutim, uprkos tome, mnogi na doglavničkom nivou SNS-a nisu ga prihvatili u strahu od njegovih prevelikih ambacija. U takvim okolnostima on se verovatno permanentno suočava sa njihovim udarima ispod vode, o čemu sada i priča, ali ne treba isključiti da je posredno meta i Vučića, koji ga je iz oportunih razloga zavrbovao kada je mislio da mu treba, ali ga stalno slabi preko drugih ljudi jer se plaši da mu se ne otrgne kontroli pošto nije tipičan SNS igrač bez biografije, koji koliko god da ojača, ipak zna da potpuno zavisi od svog velikog šefa”, zaključuje Anđelković.

Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, kaže za Danas da gradonačelnik Šapić ima običaj da za sve svoje „brljotine“ krivi druge.

“Njegov direktor je na čelu GSP Beograd, pa zašto onda ovo preduzeće duguje dobavljačima skoro 7 milijardi dinara i tako rizikuje da bude oterano u stečaj? Zašto privatnim prevoznicima nije plaćeno 4 meseca, pa oni prete obustavom prevoza građana, kad je njegov šef kabineta direktno učestvovao u sastavljanju tog konzorcijuma? Zašto je pao tender za trolejbuse, tramvaje, zašto nema investicija u novu kanalizaciju, vodovodnu mrežu? Zašto je grad pred bankrotom? Zašto je poslao JPP za javnu bezbednost u beogradsku skupštinu, a nije obezbedio pravni osnov i javnu debatu”, pita naš sagovornik.

Jovanović ocenjuje da je Šapić najodgovorniji za katastrofalno stanje u Beogradu, dodajući da se ponašao kao “Dragan Marković Palma, trošio pare koje nije napravio, a onda ucenjivao republiku da mu sve finansira, a na kraju ih nazivao pacovima”. On zaključuje da se aktuelni gradonačelnik zamerio svima, ali najviše Beograđanima i da iz tog razloga “treba da ode što pre”.

“Pretpostavljam da je reč o akademskim krugovima unutar SNS suprostavljenim letnjoj tršćanskoj politfilozofskoj školi mišljenja doktora Šapića. Dijalektički materijalizam je u sukobu sa filosofskim idealizmom”, kratko kaže u ironičnom stilu za Danas na ovu temu politikolog Cvijetin Milivojević.

Podsetimo, tokom 14 godina na vlasti pojedina zvučna i visokorangirani političari su napuštali SNS, udaljavali se, ili se posle toga i ponovo približavali orbiti naprednjaka, poput Zorane Mihajlović, ali niko nije ostao u javnosti da deluje u svojstvu opozicije.