Tabaković: Nivo problematičnih kredita smanjen na 7,8 odsto 1Foto: FoNet

Ona je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava rekla da očekuje da će krajem jula saopštiti još bolje podatke.

Tabaković je istakla da su preduzete mere i aktivnosti NBS uticale na to da se nivo problematičnih kredita u poslednje tri godine „više nego prepolovi“.

„Tokom 2017. godine njihovo učešće u ukupnim kreditima smanjeno je za 7,2 procentna poena na 9,8 odsto u decembru, što je tada bio njihov najnići nivo otkad se prati“, istakla je Tabaković na sednici na kojoj su razmatrani izveštaji NBS za 2017. godinu.

Ona je rekla da je Srbija ostvarila odličan rezultat kada je u pitanju rešavanje ovog nasleđenog problema i dodala da je time dodatno učvršćena stabilnost sistema i otvoren dodatni prostor za novo kreditiranje.

„Rast raspoloživog dohotka u uslovima nižih troškova kamata doprinosio je privrednom rastu, rastu investicija i daljem oporavku potrošnje. To je doprinosilio rastu zaposlenosti i zarada, a otvorena je i mogućnost da stanovništvo na lakši način zadovolji svoje stambene potrebe i obezbedi neophodna trajna potrošna dobra“, kazala je Tabaković.

Prema njenim rečima, 2017. godine ostvaren je fiskalni suficit od 1,2 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je prvi put nakon 2005. godine i on se zasniva na održivim osnovama.

Istakla je da je tekući deficit platnog bilansa i u 2017. godini pokriven neto prilivom po osnovu stranih direktnih investicija.

„Rast izvoza roba i usluga u 2017. ubrzan je na 11,2 odsto, sa 10,5 u 2016. godini“, rekla je ona.

Dodala je i da je zabeležen rast izvoza prerađivačke industrije sa 11,6 na 13,6 odsto, i rast u sektoru usluga sa sedam na 14,6 odsto, a privatne investicije u 2017. godini zabeležile su rast od oko devet odsto.

Neto priliv stranih direktnih investicija prošle godine je premašio 2,4 milijarde evra, šo je povećanje od više od 27 odsto u odnosu na 2016. godinu, precizirala je guvernerka.

Tabaković je rekla da je NBS i u 2017. godini ispunila svoje zakonske obaveze.

 

„Očuvali smo cenovnu i finansijsku stabilnost, spremno smo odgovarali na izazove iz međunarodnog okruženja i odgovorno smo se odnosili prema ciljevima koje stalno pomeramo naviše“, kazala je Tabaković.

Prema njenim rečima, „inflacija je u proseku i krajem 2017. godine bila tri odsto“.

Tabaković je rekla da je suzbijanjem inflatornih pritisaka obezbeđena predvidivost uslova poslovanja, omogućeno je da privreda lakše posluje i ulaže, a to znači i veću efikasnost u korišćenju resursa.

„Time smo podržali i rast zaposlenosti, koji je evidentan, i rast standarda građana koji se danas lakše odlučuju i za štednju i za potrošnju“, rekla je ona.

Ukazla je da je NBS prošle godine snizila referentnu kamatu na 3,5 odsto“, čime su stvoreni uslovi za dalji pad kamatnih stopa na dinarske kredite.

„Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi snižene su na 4,75 odsto, što je tri i po puta niže nego u maju 2013. godine kada smo započeli ublažavanje monetarne politike“, istakla je Tabaković.

Ona je rekla da su u istom periodu skoro dvostruko pale kamatne stope na nove dinarske kredite stanovništvu.

„Niske kamatne stope u zoni evra, pad premije rizika zemlje i konkurencija između banaka opredelile su i smanjenje kamatnih stopa na kredite indeksirane u evrima i one su prepolovljene u odnosu na maj 2013. godine“, rekla je Tabaković.

Istakla je da je u 2017. godini povećana tražnja za kreditima i da je međugodišnji rast ukupnih kredita u decembru bio 7,3 odsto.

Tabaković je kazala da je tokom većeg dela 2017. godine dinar jačao i dodala da je NBS na deviznom tržištu kupila 725 miliona evra, a očuvane su devizne rezerve od deset milijardi evra, odnosno 8,3 milijarde neto.

Podsetila je i da je krajem 2017. završena osma revizija aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, uz pozitivne ocene.

Odgovarajući na pitanje poslanika Srpske radikalne stranke Milorada Mirčića, rekla je da je NBS u 2017. godini imala gubitak od 84 milijardi dinara, ali je objasnila da je u pitanju „računovodstveni gubitak, odnosno obračunate kursne razlike koje je NBS iskazala u svom poslovanju“.

„Ono na šta mi ne možemo da utičemo, a to su međunarodni međuvalutni odnosi i cena zlata, dovode to toga da imamo računovodstveno iskazane kursne razlike od blizu 84 milijarde, a reč je o finansijskom rezultatu koji je obračunski i nije na teret budžeta, a pokriven je sopstvenim rezervama“, rekla je ona.

Ako se to ostavi po strani, NBS je poslovala sa dobitkom od 1,6 milijardi dinara, kazala je Tabaković.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.