Foto: Fonet/ Božidar PetrovićPoistovećujući formulacije prosečna neto isplaćena zarada za određeni vremenski period i prosečna zarada, novinari i predstavnici državnih institucija konstantno dovode građane u zabludu o visini prosečne plate.
Svesno ili neznanjem.
Prosečnu zaradu moguće je izračunati ako se ukupna masa isplaćenih sredstava za plate u određenom obračunskom periodu podeli sa ukupnim brojem zaposlenih. Prosečna neto isplaćena zarada se izračunava samo na isplaćene zarade u određenom vremenskom periodu. Manjkavost ovakvog načina obračuna plata je što u statističku bazu ne ulaze zaposleni kojima plate i doprinosi nisu isplaćeni od strane poslodavca u određenom obračunskom periodu kao i oni zaposleni kojima poslodavci uplate doprinose, ali ne i plate.
Ako četvorica zaposlenih radnika kod dva poslodavca prime platu po 50.000 dinara, prosečna neto isplaćena plata i prosečna plata biće 50.000 dinara. Međutim, ako dvojici bude isplaćena plata od 50.000 dinara, a dvojici ne bude isplaćena zarada, opet će prosečna neto isplaćena zarada biti 50.000 dinara, ali će prosečna za njih četvoricu biti 25.000 dinara. Ako bi se neko odvažio da izračuna prosečnu zaradu, obelodanio bi podatke o jadnim primanjima i standardu zaposlenih, a to baš i nije politički profitabilno. Međutim, upravo ti podaci bi dali najpotpuniji odgovor na pitanja zašto je standard građana tako nizak, zašto nema rasta BDP-a, potrošnje, štednje, investicija…
Alarmantne su činjenice da je 350.000 zaposlenih primilo platu 25.000 dinara, a da 66,7 odsto prima manje od prosečne isplaćene zarade. Ispod medijalne zarade (36.788 dinara) prima čak 50 odsto zaposlenih. Kako preživeti dostojanstveno?
Asocijacija malih i srednjih preduzeća
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
