Toplana u Bajinoj Bašti sprema se za prelazak na biomasu

– Opština Bajina Bašta planira da sistem daljinskog grejanja što pre prebaci na biomasu i već su za to pripremljeni studija i idejni projekat. To bi nam obezbedilo održiv i isplativ sistem grejanja baziran na lokalnim resursima umesto na mazutu koji se uvozi. Biomasa će dolaziti sa teritorije opštine s obzirom na to da kučevski kraj, Priboj i Bajina Bašta raspolažu najvećim potencijalom biomase – ističe Radomir Filipović, predsednik Opštine Bajina Bašta.

Prema idejnom projektu za Bajinu Baštu, prelazak lokalne toplane na biomasu koštao bi oko milion i po evra, što podrazumeva ugradnju nove opreme u kotlarnici i izgradnju dela cevovoda u dužini od oko 500 metara. Prema Filipovićevoj oceni, prednost Bajine Bašte ogleda se u tome što može da iskoristi postojeću infrastrukturu, što praktično znači da u jednoj od dve kotlarnice u gradu ima dovoljno prostora da se postavi kotao za biomasu. Međutim, kako je prelazak sistema na biomasu velika investicija, uprkos tome što Nemačka razvojna banka daje povoljne zajmove za to, opština planira da iz sopstvenih sredstava finansira pilot-projekat koji bi omogućio uvid u efekte prelaska velikog sistema u gradu na biomasu. Pilot-projekat bi trebalo da se realizuje naredne godine na jednom od dva kotla od po 700 kilovata u Mesnoj zajednici Kostejevica, u čijem sistemu grejanja je oko 30 korisnika, škola i ambulantna.

Na studijskom putovanju, koji je realizovala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), predstavnicima lokalnih samouprava, šumskih gazdinstava, preduzeća Srbija šume i resornih institucija, predstavljena su iskustva Austrije i Slovenije u korišćenju biomase. U slovenačkoj opštini Preddvor kod Kranja, koja obuhvata 14 sela sa ukupno oko 3.500 stanovnika, svi opštinski objekti koriste energiju iz obnovljivih izvora, uključujući energiju iz solarnih panela i mini-hidrocentrala. Institucije, kao i neki od meštana, priključeni su i na toplanu na biomasu. „Dugoročno gledano pored biomase drugi energent nam nije potreban, pošto 73 odsto površine opštine čini šuma. To je 100 odsto zelene energije“, kaže savetnik u Opštini Preddvor Primož Bergant i dodaje da je i ekološki gledano, ciklus zatvoren jer se emisija ugljen-dioksida, prilikom spaljivanja biomase, nadoknađuje time što ga drvo apsorbuje dok raste. Toplana na biomasu u Preddvoru jedan je od četiri pilot-projekta realizovana u Sloveniji a prva grejna sezona sa tim energentom bila je 2001/2002. Toplana ima kotao kapaciteta 2,5 megavata, može da koristi i vlažniju secku, a greje oko 400 kuća. Upravnik toplane Peter Muri kaže da bioenergana obezbeđuje i sanitarnu toplu vodu, a da je porodičnoj kući za grejanje i toplu vodu godišnje potrebno oko 1.300 evra. Najveći deo sredstava za prelazak na biomasu, oko 60 odsto, obezbeđen je iz fondova, opština je dala oko tri odsto, a ostatak je finansiran i iz nekomercijalnih kredita.

I u Austriji se biomasa koristi za grejanja, ali se očekuje da će početi da se proizvodi i struja od biomase. Planirano je da se i u Srbiji, uz podršku GIZ-ovog projekta za razvoj tržišta biomase, otvore takvi centri. Projekat je u fazi izrade studija izvodljivost a očekuje se da će centri početi da rade krajem 2016. godine. Program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ (GIZ DKTI) sprovodi se u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW), preko koje je obezbeđeno 100 miliona evra u vidu zajmova za finansiranje prelaska toplana na biomasu. Od toga je za sada na raspolaganju 20 miliona evra. Kako je rekao Rajner Šelhas, rukovodilac komponente Snabdevanje biomasom u GIZ-ovom projektu, mogućnošću prelaska na biomasu aktivno se bavi osam toplana u Srbiji.

Logistički centri za biomasu

U Austriji postoje logistički i trgovački centri za biomasu, a jedan od najvećih nalazi se u Leobenu, u kojem se godišnje proizvede oko 40.000 kubika secke visokog kvaliteta i 60.000 kubika secke od drvnih otpadaka i sporednih proizvoda. Centrom upravlja Asocijacija vlasnika šuma, koja ima više od 14.000 članova, uglavnom malih poljoprivrednika. U Austriji secka košta 60 evra po atrotoni (označava težinu apsolutno suvog drveta), a sa isporukom toplani cena tone dostiže 85 evra. U Srbiji tona secke košta između 35 i 40 evra, slično kao i u Sloveniji, gde košta 40 evra.