Tržište kapitala najpreciznija vaga za sposobnost menadžmenta

Dosadašnji tok tranzicije u Srbiji, kao proces postupnog prelaska sa planskog na tržišni način privređivanja, rezultirao je, između ostalog, i diversifikacijom vlasništva nad imovinom privrednih društava. Najčešće primenjivani model transformacije društvenih preduzeća, na putu ka tržišnom privređivanju svakako je korporatizacija, odnosno stvaranje akcionarskih društava. Korporatizacija zahteva čitav niz promena u procesu rekonstrukcije poslovnih sistema, kako bi se uspostavio što efikasniji sistem upravljanja. Savremeno preduzeće, ukoliko planira da opstane na tržištu, mora da bude sposobno da kreira i razvija svoje komparativne prednosti. To je moguće postići primenom sistema korporativnog upravljanja, koji po definiciji, predstavlja sistem upravljanja preduzećem koji uključuje odnose između organa upravljanja, pre svega menadžera, i vlasnika preduzeća – akcionara, ali i odnos korporacije prema ostalim učesnicima, unutar i izvan sistema (tzv. stakeholderima – zaposleni, država, dobavljači, kupci i sl).
Korporativno upravljanje zasnovano je na principu pravilnog raspoređivanja prava i odgovornosti uprave i vlasnika, sa ciljem da se obezbedi dugoročna egzistencija firme i poveća vrednost akcionarskih uloga. Korporativno upravljanje treba da zaštiti prava akcionara, a najznačajnija su pravo na pouzdane metode registracije vlasništva, pravo na prenos akcija drugima, pravo na blagovremeno i redovno dobijanje značajnih informacija o korporaciji, pravo na učestvovanje u glasanju na skupštini akcionara, pravo na izbor članova uprave i pravo na učestvovanje u profitu korporacije. Akcionarskim društvima upravljaju menadžeri – izvršni direktori. Menadžeri su profesionalci, čiji je osnovni zadatak da planiraju, organizuju, vode i kontrolišu procese u korporaciji, kako bi se na efikasan način obezbedili, alocirali i iskoristili raspoloživi materijalni i ljudski resursi, a sve u cilju ostvarenja unapred definisanih strategijskih ciljeva korporacije. U savremenim korporacijama, menadžment je posredstvom upravnog odbora, odgovoran vlasnicima – akcionarima. Naime, Skupština akcionara, u čijem radu učešće mogu uzeti svi akcionari, bira upravni odbor (bord direktora) kojim predsedava i rukovodi predsednik (CEO). Upravni odbor bira izvršni organ korporacije, odnosno izvršni odbor koji organizuje i rukovodi poslovanjem korporacije. Članovi izvršnog odbora su menadžeri, dakle, profesionalci koji rade na ostvarenju definisanih ciljeva korporacije. Pored elementarnog cilja – maksimizacije profita kompanije, aktivnosti menadžera usmerene su i na ispunjenje interesa akcionara. Osnovni interes akcionara jeste rast tržišne vrednosti akcija koje poseduju u svom portfelju. Jedan od osnovnih izvora popularnosti menadžerskog tima jeste rast tržišne kapitalizacije preduzeća koja predstavlja proizvod ukupnog broja emitovanih akcija i njihove trenutne tržišne cene. Tržišna cena akcija određuje se na berzi u slobodnom odnosu ponude i tražnje. Da bi menadžment ispunio svoju „misiju“, a to je rast tržišne kapitalizacije, odnosno rast tržišne cene akcija na berzi, neophodno je poštovanje zakonskih propisa i međunarodnih standarda koji se odnose na korporativno upravljanje. Pored usvajanja kodeksa korporativnog upravljanja, standardi podrazumevajuobuhvataju i načelo transparentnost finansijskih izveštaja o poslovanju, angažovanje prvoklasnih revizorskih kuća u funkciji revizije bilansa i obavezu menadžera da na godišnjim skupštinama obrazlože suštinu svojih poslovnih odluka i odgovore na pitanja akcionara.