Ugrožena imovina srpskih firmi u Hrvatskoj, vredna dve milijarde dolara 1

To je donedavno i funkcionisalo, sve dok taj sud nije promenio sopstvena pravila, omogućivši da o prihvatanju pojedinačnih predstavki odlučuju pojedinačne sudije, i to bez obaveze da pruže bilo kakvo obrazloženje za svoju odluku. Od tada su mnoge oštećene firme, koje su ostale bez imovine u Hrvatskoj, ostale i bez ikakve mogućnosti da pred međunarodnim sudom ostvare svoja prava, pošto se njihove tužbe odbijaju bez ikakvog obrazloženja. Sve ovo, rečeno je na juče na konferenciji povodom predloga za poboljšanje rada Evropskog suda u Strazburu, kojim bi pravilo po kojem o predstavkama može da odlučuje samo jedan sudija, bilo promenjeno.

„Osnovnu zaštitnu funkciju pojedine sudije Evropskog suda u Strazburu zamenile su ignorisanjem očiglednih povreda ljudskih prava i osnovnih sloboda. Reč je o zloupotrebi ovlašćenja. Naime, pre dve godine, sudijama – pojedincima je data mogućnost da meritorno i konačno odlučuje o podnetim predstavkama. Sudija konačno presuđuje da li su ispunjeni uslovi o dopuštenosti predstavke. Nema obavezu da donese pismenu odluku sa obrazloženjem. Isključena je mogućnost da se uloži prigovor ili žalba i pravo da se zahteva bilo kakvo objašnjenje. Takva praksa potencijalno omogućava zaštitu neopravdanih interesa pojedinih država, koje očigledno grubo krše ljudska prava i osnovne slobode fizičkih i pravnih lica, što se može zaključiti iz najnovijeg ponašanja pojedinih sudija. Karakterističan je slučaj Hrvatske. Ilustracije radi, navodimo problem oduzimanja celokupne imovine na teritoriji Hrvatske privrednim i drugim pravnim subjektima iz Srbije. Međunarodno-pravna mogućnost i šansa da se pravno zaštite legitimni interesi opravdano su očekivani od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, što je, istine radi, u najvećem broju slučajeva, ranije i bila dobra praksa. Nažalost, sve nade u pravnu zaštitu i pravdu su izneverene i pred tom jedinom evropskom pravosudnom institucijom za zaštitu povređenih ljudskih prava. Tako je krug pravnih apsurda u pravosudnom lavirintu zatvoren, uz veliko razočarenje mnogobrojnih oštećenih pravnih lica i njihovih radnika koji su svojim radom stvarali tu već preko 20 godina oduzetu imovinu“, navode predstavnici oštećenih.

Kako kažu, to je ogromna materijalna šteta za nacionalnu ekonomiju Srbije, uskraćivanjem njihovog prava da tom imovinom privređuju i zaposle svoje nezaposlene. Na taj način pretrpljena je materijalna šteta u vidu obične štete i izgubljene dobiti. Kako dodaju, ne može se razumeti nezainteresovan i neefikasan angažman nadležnih državnih organa Srbije od kojih se opravdano očekuje staranje o zaštiti nacionalnih materijalnih interesa svojih pravnih lica u međudržavnim odnosima i sporovima.

Problem je nastao jer je 1992. i 1994. sva imovina pravnih lica iz R. Srbije u Hrvatskoj “konfiskovana“ – oduzeta bez ikakve naknade, bez krivice ili bilo kakvog prekršaja.

„Već skoro četvrt veka ona je u fondu državne imovine Hrvatske. Da apsurd bude još veći, ta imovina je u najvećem obimu ili devastirana ili prodata (u procesu privatizacije), a dobijena novčana sredstva su u budžetu Hrvatske. Reč je o oduzetim privrednim objektima, građevinskom zemljištu, sindikalnim odmaralištima, mnogobrojnim turističkim objektima i drugom poslovnom prostoru čija je vrednost, u vreme oduzimanja, procenjena na oko dve milijarde dolara. Time je pričinjena ogromna šteta privrednim i drugim pravnim licima iz Srbije. Suprotno od jednostrane “konfiskacije“, izvršene od strane Hrvatske, Srbija je imovinu hrvatskih pravnih lica zaštitila i svojim propisima pružila mogućnost da se sporazumom zainteresovanih strana reše njihovi međusobni odnosi, pa su u pojedinim slučajevima uspešno harmonizovani različiti interesi“, navode predstavnici oštećenih.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.