Nova topionica, rudnici i mogućnost raseljavanja: Šta predviđa plan Ziđina za 126 kvadratnih kilometara kod Bora i Zaječara?

U toku je rani javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, koji će trajati do 3. avgusta.

Ovaj plan predviđa dugoročni razvoj ovog rudarskog projekta u Srbiji do 2050. godine.

U njemu se govori o formiranju jedinstvenog rudarsko-metalurškog kompleksa koji bi povezao rudnik „Čukaru Peki – Donje ležište“, budući rudnik „Malka Golaja“ i potpuno novu topionicu kapaciteta do 400.000 tona anodnog i katodnog bakra godišnje, uz izgradnju prateće saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture.

Obuhvat plana prostire se na oko 126 kvadratnih kilometara na teritorijama gradova Bora i Zaječara.

Plan predviđa i mogućnost preseljenja stanovništva iz pojedinih zona, ukoliko monitoring i stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti bezbedne uslove života zbog rudarskih aktivnosti.

Dodatno, predviđa se i mogućnost izmeštanja državnog puta Bor–Zaječar i dela elektroenergetske infrastrukture ukoliko podzemna eksploatacija ugrozi njihovu bezbednost.

Iako se predviđa razvoj rudarskog basena u naredne dve i po decenije, dokument ne donosi konačne odluke o lokacijama, kapacitetima i merama zaštite životne sredine. Većina tih pitanja trenutno su bez odgovora.

Šta kažu iz kompanije Ziđin?

Iz te kompanije za Danas navode da je važno razumeti da se trenutno ne radi o konačnom planskom dokumentu, već o fazi ranog javnog uvida, koja predstavlja početnu fazu izrade Prostornog plana područja posebne namene. Kako dodaju, ovaj dokument predstavlja planski okvir za budući razvoj prostora i ne predstavlja konačnu investicionu odluku, dozvolu za realizaciju pojedinačnih projekata niti odluku o otvaranju novih rudarskih kapaciteta.

“S obzirom na to da se postupak nalazi u početnoj planskoj fazi, u ovom trenutku nisu definisani konačni tehnički parametri, obim budućih investicija, dinamika realizacije, niti detaljna projektna rešenja. Ova pitanja biće predmet narednih faza planiranja i projektovanja, nakon izrade detaljne dokumentacije, sprovođenja strateške procene uticaja na životnu sredinu, javnog uvida, razmatranja pristiglih primedbi i završetka svih zakonom propisanih stručnih i upravnih procedura”, navode.

Oni naglašavaju da kompanija razume značaj pitanja zaštite životne sredine za lokalnu zajednicu i smatra da je transparentan dijalog sa građanima, institucijama i stručnom javnošću važan deo odgovornog razvoja budućih projekata.

“Upravo rani javni uvid omogućava svim zainteresovanim stranama da se upoznaju sa ciljevima i osnovnim konceptom planiranja i da u ovoj fazi dostave svoje predloge i sugestije, uključujući i pitanja koja se odnose na zaštitu životne sredine”, ističu iz Ziđina.

Oni tvrde da je jedan od ciljeva izrade ovog Prostornog plana sagledavanje mogućnosti da se budući razvoj organizuje na najbolji mogući način, koji će dodatno unaprediti zaštitu životne sredine, uključujući kvalitet vazduha, voda i zemljišta.

“Prema polaznim planskim rešenjima razmatra se izgradnja nove topionice van postojećeg urbanog jezgra Bora, što predstavlja jedan od važnih planskih ciljeva u pravcu smanjenja industrijskog opterećenja gradskog područja i unapređenja uslova životne sredine”, navode iz Ziđina.

Međutim, konačna lokacija nove topionice nije određena.

“Upravo je jedan od zadataka Prostornog plana da kroz stručne analize definiše najpovoljnija planska rešenja. U ovom trenutku nije moguće govoriti o rokovima izgradnje, vrednosti investicije niti o dinamici eventualnih promena u radu postojećih metalurških kapaciteta”, napominju iz Ziđina.

Kada je reč o potencijalnom izmeštanju stanovništva, ukazuju da se za sada ne zna o kom broju bi moglo da se radi.

“U ovom trenutku ne postoje takvi podaci niti su donete bilo kakve odluke o eventualnom preseljenju stanovništva. Elaborat govori isključivo o mogućnosti da se, ukoliko buduće stručne analize pokažu da nije moguće obezbediti bezbedne uslove za život, takva pitanja razmatraju kroz zakonom propisane procedure”, pojašnjavaju.

Budući da ne postoji odluka o preseljenju, dodaju, ne postoji ni definisan model obeštećenja.

“Svako eventualno rešavanje imovinsko-pravnih pitanja sprovodilo bi se isključivo u skladu sa zakonima Republike Srbije, uz puno poštovanje prava vlasnika i svih zakonom propisanih procedura”, naglašavaju.

Stanojević: Javnost dobila šture informacije

Aktivista iz Zaječara Martin Stanojević za Danas kaže da je plan verovatno namerno „štur“, da bi se izbegli panika i otpor javnosti.

Kako dodaje, od građana se traži da se izjasne o planu čije ključne elemente – lokaciju topionice, zonu sleganja tla, obim zauzimanja zemljišta… ni sam obrađivač još nije definisao.

„Nije određena lokacija nove topionice, navodi se samo da je ‘potencijalno na teritoriji grada Bora’. Nije definisana zona sleganja i urušavanja tla, od koje zavisi ko se iseljava i koja infrastruktura se izmešta. Zatim, strateška procena uticaja na životnu sredinu se u ovoj fazi uopšte ne radi, što dokument izričito navodi. Studije za Malku Golaju i topionicu su tek započete, pa se plan piše paralelno sa dokumentacijom koja bi trebalo da mu bude osnov. Takođe, svi detalji o preseljenju prebačeni su na buduće dokumente. Vodni bilans je neodređen – obećava se recirkulacija, a istovremeno ostavlja mogućnost zahvatanja vode iz Timoka, Dunava i Borskog jezera. Ne definiše se ni ko snosi odgovornost u slučaju akcidenta niti finansijske garancije za sanaciju i rekultivaciju“, upozorava Stanojević.

Stanojević naglašava da javnost nije dobila ni dovoljno informacija o novoj topionici.

„Reč je o postrojenju kapaciteta do 400.000 tona bakra godišnje, uz rezervisan prostor za dodatnih 450.000 tona, dakle potencijalno duplo. Uz topionicu idu fabrika sumporne kiseline, cevovod za kiselinu i postrojenje za izdvajanje arsena, a to su „Seveso“ postrojenja sa zonom uticaja od najmanje 1.000 metara“, pojašnjava on.

Kako dodaje, građani Metovnice, Nikoličeva i okolnih sela imaju pravo da znaju gde će takav kompleks stajati pre nego što se izjašnjavaju o planu.

On upozorava da građani nisu dobili ni dovoljno informacija o potencijalnom preseljenju.

„Dokument preseljenje vezuje se, pre svega, za Oštrelj, koji je već većim delom iseljen, i za pojedinačna domaćinstva kod kojih se utvrdi ‘neposredan bezbednosni ili ekološki razlog’. Ključni detalji izostaju: ko i po kojim kriterijumima utvrđuje da uslovi života nisu prihvatljivi, u kom roku i uz kakvo obeštećenje“, navodi Stanojević.

Kako napominje, u zoni neposrednog uticaja zabranjena je nova gradnja, dozvoljeno je samo održavanje postojećih objekata „do preseljenja“.

„To praktično zamrzava imovinu – kuće gube vrednost, vlasnici pravo da grade, a o njihovoj sudbini odlučivaće ‘stručne analize’ koje još ne postoje'“, ukazuje on i dodaje da je apsolutno neprihvatljivo da se o mogućem raseljavanju govori pre nego što su završene ključne studije.

Naš sagovornik ukazuje i na to da mere zaštite voda, vazduha i zemljišta nisu uopšte razrađene, već samo najavljene.

„Elaborat obiluje frazama poput ‘najbolje dostupne tehnike’ i ‘najbolja evropska i međunarodna rešenja’, ali iza njih ne stoji nijedna granična vrednost emisije, konkretna tehnologija prečišćavanja ni mehanizam nezavisne kontrole. Za izdvajanje arsena navodi se samo naziv procesa, uz priznanje da je komplikovan i da se mora sprovoditi ‘izrazito kontrolisano’, bez podataka o kapacitetu, odlaganju arsenskog otpada ili monitoringu. Tvrdnja da jalovina ‘neće zagađivati podzemne vode’ iznosi se bez ijedne priložene analize“, napominje Stanojević.

On podseća i da sam elaborat navodi da je Bor jedno od 12 najugroženijih područja u Srbiji, te da je Borska reka „van klase“ i da je rudarstvom već degradirano oko 4.600 hektara zemljišta.

„Na to nasleđe sada se dodaju novi rudnik, nova topionica, fabrika sumporne kiseline, postrojenje za arsen, oko 1,08 milijardi tona flotacijske jalovine i novo jalovište od 1.900 hektara koje guta celu dolinu Kriveljske reke. Kao protivtežu plan nudi pošumljavanje od 1.000 do 1.500 hektara, manje od trećine već degradiranih površina, i obećanje da će stara topionica biti ‘postepeno’ izmeštena, bez roka i obaveze“, navodi Stanojević.

Naš sagovornik strahuje da će pokušati javnu raspravu da svedu na formalnost.

„Sama činjenica da je elaborat objavljen usred jula, u vreme godišnjih odmora nam govori dovoljno“, naglašava on.

Kako poručuje, insistiraće da se javne rasprave održe u svim mestima koja plan obuhvata ili na koja utiče: u Slatini, Metovnici, Oštrelju, Brestovcu, Donjoj Beloj Reci, Šarbanovcu, Nikoličevu, Zvezdanu, kao i u Boru i Zaječaru.

Stanojević smatra i da je potrebna hitna revizija svih dozvola izdatih kompaniji „Serbia Zijin Mining“ i obustava svih istražnih radnji na lokalitetu „Malka Golaja“, dok se ne sprovede detaljan inspekcijski nadzor i dok kompanija ne postupi po rešenju inspekcije o obustavi radova zbog nelegalnog krčenja 11,49 hektara šume.

„Država koja toleriše da investitor ignoriše njene sopstvene inspekcije nema kredibilitet da tom istom investitoru usvaja prostorni plan“, ukazuje on.

Stanojević smatra da je problematično i to što se tri ovako velika projekta – novi rudnik, druga faza „Čukaru Pekija“ i nova topionica sa fabrikom sumporne kiseline, guraju u jedan elaborat i jednu proceduru.

„Svaki od njih bi pojedinačno bio među najvećim industrijskim zahvatima u Srbiji i svaki zaslužuje sopstveni plan, sopstvenu procenu uticaja i sopstvenu javnu raspravu. Ovako se njihovi uticaji stapaju, odgovornost razvodnjava, a građanima se sužava prostor da se izjasne o svakom projektu posebno“, upozorava.

On navodi da je dovoljno pročitati dve uzastopne rečenice elaborata da se vidi kako se sa građanima Zaječara razgovara.

„U jednoj se tvrdi da rudnik Malka Golaja predstavlja ‘značajan razvojni potencijal za grad Zaječar’, a već u sledećoj da je u okviru kompleksa predviđeno odlagalište piritnog koncentrata i odlagalište rudarskog otpada. Dakle, ‘razvojni potencijal’ koji Zaječar dobija jesu deponije. To najbolje pokazuje koliko ozbiljno autori ovog dokumenta shvataju i grad Zaječar i njegove građane“, zaključuje Stanojević.

Kako bi novi projekti uticati na biodiverzitet i šta je sve ugroženo?

Viši naučni saradnik na PMF-u u Nišu i aktivista Udruženja Eko Istok Miloš Pavlović za Danas navodi da se projekat sigurno neće zaustaviti na ovih 126 kvadratnih kilometara.

„Istražni radovi se sele na Lenovac, Lasovo i dalje ka jugu sve do Niša, tako da od čitave Istočne Srbije neće ostati puno mesta ni za ljude, a kamoli za biodiverzitet“, ukazuje on.

Prema njegovim rečima, posebno zabrinjava to što će se donja zona rudnika Čukaru Peki eksploatisati veoma invazivnom metodom iskopavanja, kojom se gornja zona praktično urušava stvarajući ogroman krater na površini zemlje.

„Primenom te metode će biti uništena sva staništa na površini zemlje, a otpadna jalovina će morati da se deponuje negde drugde. U slučaju rudnika Čukaru Peki, to negde drugde je plodna dolina Kriveljske reke i selo Oštrelj gde živi blizu 700 ljudi. Rečne doline nikako nisu pogodne kao odlagalište jalovine i predstavljaju bezbednosnu i ekološku opasnost“, upozorava Pavlović.

On smatra da se biraju jeftine metode eksploatacije rude i jeftini načini odlaganja jalovine u već postojeću rečnu dolinu, umesto rešenja koja bi mogla bar delimično da ublaže uticaj na biodiverzitet.

Pavlović podseća i da se planira uzimanje preko 800 litara u sekundi vode iz Crnog Timoka za potrebe rudnika, što je tokom letnjih meseci polovina toka čitave reke.

„Kako su neka od izvorišta ove reke već kaptirana, tokom perioda suše je Crni Timok već sada na svom biološkom minimumu“, upozorava.

U ovom elaboratu, naglašava, vrednosti lokalnih ekosistema uopšte nisu prepoznate.

„Biodiverzitet se ne pominje ni u ranijoj studiji procene uticaja iz 2019. godine, iako je to zakonska obaveza investitora. Detaljna studija biodiverziteta rađena je 2015. godine i naručena je od strane kompanije ‘Freeport-McMoRan Inc’. Prilikom prodaje prava na eksploataciju kineskom Ziđinu, gotovo sam siguran da im je ‘Freeport-McMoRan Inc’ predao i studiju biodiverziteta uz ostalu dokumentaciju. Verujem da je kineska kompanija ove podatke zataškala zato što je područje i inače vredno za očuvanje biodiverziteta“, tvrdi Pavlović.

Pored toga, kako dodaje, Zavod za zaštitu prirode nije reagovao na postojanje validne procene uticaja na životnu sredinu koja mora da sadrži i biodiverzitet, već je potvrdio da na ovom području ne žive zaštićene vrste biljaka, životinja i gljiva.

„Tokom izrade prostornog plana, koji je sada na ranom javnom uvidu, spominje se samo vrsta božura Paeonia officinalis. Međutim, na ovom području ni ne živi navedena vrsta božura već dve vrste i to Paeonia peregrina i Paeonia mascula“, pojašnjava naš sagovornik.

Pavlović naglašava da su klisure reka veoma važna i jedinstvena staništa i kao takva obično kriju brojne zaštićene, endemske ili reliktne vrste.

„Najznačajnija vrsta je svakako biljka velika mužica (Androsace maxima) koja je izumrla iz čitave Srbije i danas se može videti jedino na Malkoj Golaji“, kaže on.

Od leptira, navodi, najznačajnija je mala ili timočka kirinija (Kirinia climene), ugrožena i strogo zaštićena vrsta koja živi samo u istočnoj i južnoj Srbiji, a kojoj su istražnim radovima već uništili jedno od najvažnijih staništa na Malkoj Golaji.

Kako dodaje, koliko je ovo područje važno za očuvanje biodiverziteta govori i podatak da je tu registrovano preko 280 zaštićenih vrsta biljaka i životinja i 16 tipova staništa od međunarodnog značaja.

„Primera radi, našim ograničenim istraživanjima na Malkoj Golaji smo 2025. godine zabeležili 51 zaštićenu vrstu, 93 strogo zaštićene vrste, 91 vrstu iz priloga Bernske konvencije, 21 vrstu iz priloga Direktive o staništima i 29 vrsta iz priloga Direktive o pticama. Zbog toga bi područje Malke Golaje trebalo zaštititi po nacionalnom zakonodavstvu, ali ga uvrstiti i u međunarodnu ekološku mrežu“, smatra on.

On ukazuje da je obim ovih rudarskih radova već sada toliko premašio kapacitete životne sredine da ne postoji način da se očuvaju ni prirodna staništa, ni život ljudi u Boru i Zaječaru.

Još vesti iz ovog grada

INTERVJU Student Lazar Stojanović: Od suda ne tražim milost već pravdu

Eko Istok: Firma iz Beograda dobila dozvolu da istražuje zlato i bakar na Rgotini u Zaječaru

Sednica Skupštine Zaječara posle devet meseci, oglasila se Jelena Anasonović

Zaječarci u blokadi pozvali na protest ispred Skupštine grada