Umesto primirja, Poreska uprava pojačava pritisak 1Foto: BETAPHOTO/ MILAN TIMOTIĆ

Poreska uprava je u oktobru prošle godine prvi put obavestila frilensere da duguju za poreze i doprinose na ime prihoda i to na osnovu uvida u njihove devizne račune.

Sada, kako su objavili na sajtu Udruženja radnika na internetu izgleda da postoji mogućnost da Poreska uprava ima uvid i u to ko ima otvorene račune na platformama za platne usluge kao što je Pajonir (Payoneer) ili Skril (Skrill).

Navodno, mora se dati izjava da li obveznik ima račun na ovim platformama i da li je i kolike prihode preko njih ostvarivao.

Na jedan upit korisnika iz Srbije još 2019. godine iz Pajonira su odgovorili da nisu dobijali upite srpske Poreske uprave, kao i da nisu obavezni da dele bilo koju vrstu informacija o korisnicima sa poreskom administracijom.

Međutim u uputstvu za korišćenje ove platforme navodi se da prema propisima Narodna banka Srbije i Poreska uprava mogu da kontrolišu listu transakcija preko Pajonira i da zatraže fakture po osnovu kojih su uplaćeni prihodi.

Na jedan drugi, skorašnji upit korisnika iz Srbije odgovor je da „ne daju aktivno informacije državnim agencijama osim ukoliko moraju da se povinuju zakonu, sudskom rešenju ili drugim pravnim procesima.

Ne dajemo informacije poreskim vlastima osim ukoliko nismo obavezani da to uradimo“.

Razlog za interesovanje poreznika je to što mnogi frilenseri primaju novac preko ovih platformi.

Dakle, umesto „primirja“ dok traju pregovori, poreznici su nastavili da rade na pronalaženju prihoda i naplati poreza i doprinosa za poslednjih pet godina, koliko traje rok zastare ovih poreskih potraživanja.

U međuvremenu se ne vidi šta se dešava na pronalaženju rešenja za kako se procenjuje oko 100.000 ljudi nad kojima visi pretnja poreskom naplatom.

Predlog države da se otpišu kamate i ostatak duga raspodeli u 10 godišnjih rata frilenseri su skoro jednoglasno odbili, kako pokazuje anketa Udruženja.

Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika koja se bavi takozvanom gig ekonomijom razume zašto većina frilensera neće da prihvati predlog države.

„To je prevelik namet. Plaćanje tako visokih poreza i doprinosa plus 10 godina otplaćivanja starog duga ne može da se izdrži. Ko ima redovna i visoka primanja, recimo da je neka granica 1.200 dolara mesečno, njima odgovara i paušalno oporezivanje. Međutim, mnogo je više onih koji zarađuju malo i neredovno. Za njih je to prevelik teret. To su najviše ljudi koji rade jednostavne poslove, na primer taguju slike ili unose podatke za veštačku inteligenciju. I naravno najviše ima ljudi koji rade na jezičkim platformama. Oni ne mogu da budu paušalci, jer platforme traže da im uplaćuju sredstva na račune fizičkih lica. A čak i kada bi se nekako registrovali kao paušalci oni bi pali na testu samostalnosti, jer ih platforme uslovljavaju da rade samo za njih, da im budu jedini poslodavci. Oni ni nemaju pravi ugovor, to više izgleda kao čekiranje uslova korišćenja sajta nego kao neki ugovor“, objašnjava Jakobi napominjući da za njih nema adekvatnog rešenja za sada.

Oni kao fizička lica čak i kada bi uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje ne bi im se upisivao staž, jer ne postoje u sistemu PIO.

„Ako bi se negde nekad zaposlili, te uplate bi im ušle u osnovicu za obračun penzije, ali ne i u staž za penziju. Prema našim istraživanjima, to većinom nisu mladi ljudi, između 30 i 40 godina. I dok 20 godina država nije mrdnula prstom da ih obavesti da treba da plate porez, sada hoće da ih opterete narednih 10 godina“, napominje ona.

Naša istorija poreske prakse bogata je oslobađanjima i otpisima dugova.

Trenutno postoji zakonska mogućnost reprograma poreskog duga na pet godina uz otpis kamate, a reprogram na 10 godina koji nudi država bila bi novina.

Međutim, kako tvrdi Jakobi, da bi neki porez mogao da funkcioniše obveznici moraju da budu u stanju da ga plaćaju.

S obzirom da je trenutno porez na dohodak na ove prihode 20 odsto, doprinos za PiO 25 odsto i za zdravstveno 10,3 odsto, od priliva od 40.000 dinara neto bi ostalo 27.277,6 dinara.

Ovo je manje od minimalne zarade u Srbiji za 2020. godinu.

„Jasno je da je zakon postojao i da je trebalo da plate dažbine. Ali je jasno i da Poreska uprava nije radila svoj posao. Teret je prevelik, od mnogih neće ni moći da naplate i verujem da će se u nekom trenutku otvoriti prostor za dogovor. Jedna od mogućnosti bi bila da se otpišu doprinosi, jer ljudima nije logično da plaćaju nešto što ne mogu da dobiju“, ocenjuje Jakobi.

Vesna Nešić iz Saveza računovođa ističe da se već radi na izmenama zakona o porezu na dohodak u koji će biti ubačeni predlozi države frilenserima, ali ostaje pitanje da li će oni prihvatiti te predloge.

„Koliko vidim za sada neće. Država može da otpiše kamatu i da omogući plaćanje na odloženo. Za otpis doprinosa je već malo teže. Morao bi da se donese poseban propis, ali bi to bio veliki presedan. Za doprinose za zdravstvo bi još i moglo, s obzirom da ga nisu mogli koristiti, ali doprinosi za PIO ne zastarevaju i kad god se uplate uticaće na osnovicu za penziju“, objašnjava ona.

close
Umesto primirja, Poreska uprava pojačava pritisak 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.