Uništen rod na malinjacima sa kojih se izveze 230 miliona evra 1Foto: EPA-EFE-VALDRIN-XHEMAJ

Malinar iz Trešnjevice kod Arilja Milan Radojičić kaže za Danas da sve što je zasejano, a da je na tom delu gde su se Moravica i Rzav izlile uništeno gotovo skroz.

„Neizvesno je kolika ukupna šteta jer se voda još nije povukla, ali sve gde je bujica preplavila sigurno je skroz uništeno“, kaže Radojičić.

Kod njih konkretno u selu problem je i to što se prolaz kroz njihovo selo Trešnjevicu koristi kao alternativni put, koji je uzan i koji će, kako kaže, propasti.

„Ljudi su spremni i da protestuju zbog toga, pokušavamo da spasimo ovo što je ostalo, ali šteta je velika“, ponavlja on. Na pitanje da li očekuju pomoć države i koliko toga će moći da se naplati od osiguranja Radojičić ističe kako većina u kraju koji je poznat po malini nije osigurala useve.

„Tek nekih 10 odsto useva je osigurano. Ljudi su mahom osiguravali od grada jer je to bio najveći problem, slabo ko je od kiše, poplave. Kada biste osigurali na sve, onda ne bismo imali računa ni da uzgajamo. I sada čujem od komšija koje su najpogođeniji da će da vade rasade“, napominje Radojičić.

Ova sezona za one malinjake koji su pod vodom je gotova, a pitanje je, ističe, šta će biti i sa narednim godinama.

On se seća, kako kaže, kada je pre sedam ili osam godina grad uništio rod u selu Kotraža da je poljoprivrednicima iz tog kraja trebalo tri godine ulaganja da bi ponovo imali zasade kao pre.

Pre samo nekoliko dana, malinari su za Danas rekli kako je ova sezona prva posle nekoliko da su zadovoljni cenom koja se na početku berbe kretala od 170 do 220 dinara po kilogramu. Bilo je to neposredno pre velike kiše u ponedeljak. Sada, međutim, ne znaju šta će biti sa cenom, da li će dodatno rasti ili ne, jer im je preča briga kako da sačuvaju zasade.

Profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović kaže da ovo nije prvi put da imamo poplave.

On podseća da smo sličnu situaciju imali i prošle godine u aprilu kada je palo 150 mililitara kiše po kvadratnom metru. Obilne kiše sasvim sigurno su, napominje, ugrozile u velikoj meri sve zasade blizu reka i zato je bitno, kako kaže, da se vodi računa gde se šta sadi.

„Osim maline, kiša je uticala i na trešnje, jer smo imali jako veliko pucanje plodova do 50 ili 60 odsto, a slična šteta je načinjena i višnjama. Kada se radi o ostalim vrstama jabukama, šljivama, kruškama mislim da tu neće biti veće štete“, ističe Keserović za Danas.

Jako je bitno, napominje, da se vodi računa gde koja sorta može da se sadi, koje zemljište kojoj biljci najviše pogoduje i navodi primer Italije koja samo za jagodu ima 13 centara u kojima stručnjaci analiziraju nove sorte i predlažu gde je najbolje da se zasade.

„Trešnje su otporne, i postoji tih pet zlatnih vrsta, kako ih ja zovem, a to su još i borovnica, jabuka koja beleži ogroman rast izvoza poslednjih godina, potom jagode, koje imaju dobru cenu i maline. Ali kod malina u krajevima poput ivanjičkog i ariljskog treba voditi računa o tome gde se sade, treba birati veću nadmorsku visinu“, napominje Keserović i dodaje da je problem sa malinama i to što ni jedan odsto rasada nije zaštićen protivgradnim mrežama.

Prema procenama Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, šteta na mestima gde je prošla bujica je 100 odsto, a prema rečima predsednika ove Asocijacije Dobrivoja Radovića ovu štetu u moravičkoj dolini osetiće cela Srbija jer su pre svega uništeni malinjaci čijim izvozom je prošle godine ostvaren devizni priliv od 230 miliona evra.

Padavine poslednjih dana, srećom, nisu bitnije uticale na ratarske kulture. Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za naš list da je deo useva u blizini Jaše Tomića gde se izlio Tamiš pretrpeo štetu, ali da situacija nije toliko loša, kao sa voćem. Oni sada čekaju da počne vršidba pšenice i ono što ih brine najviše jeste da li će i kada Robne rezerve izaći sa otkupnom cenom.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.