Uštedama do najbržeg razvoja u Srbiji 1

Šabac je primer dobre prakse kako se domaćinskim upravljanjem može ostvariti ubrzan razvoj.

Nakon smene lokalne vlasti na računu je ostalo 205 miliona dinara i svi računi isplaćeni.

Zamajac razvoja je privreda, a samo u proteklih pet godina zaposleno je oko 13.000 radnika, i trenutno je na Zavodu za zapošljavanje oko pet hiljada ljudi, najmanje u Srbiji prema broju stanovnika.

Samo iz poreza na zarade ove godine se u budžet slilo 1,9 miijardi dinara.

Značajan iskorak bilo je otvaranje fabrike Jazaki, investicija od 30 miiona evra, gde je zaposleno oko tri hiljade radnika.

Uprkos opstrukcijama republičkih vlasti, pre svega da se fabrika otvori u Kruševcu, Japanci su ovde došli zbog povoljnog poslovnog okruženja, i što su gradske vlasti ispunile sve što su obećale.

U Šapcu je najveća industrijska zona na Balkanu, na oko 600 hektara od čega je 200 hektara namenjeno u režimu poslovanja slobodne zone.

I to je doprinelo da se ovde posluje oko 50 stranih i domaćih firmi, a postoji i čitava italijanska kolonija sa desetak firmi.

Uslovi su jasni, hektar zemljišta prodaje se za 70.000 evra, a obezbeđeni su priklučci na gas, struju, saobraćajnice…

Po Fajnanašl tajmsu Šabac je dva puta uvršten u top listu za invetsicije, pre svge zbog uslova za poslovanje.

Ovde se najbrže dobijaju potrebne dozvole, a gradska uprava radi po najvišim međunarodnim standardima ISO 9001.

Za stvaranje dobrih uslova nadležan je savet za privredu, koji čini sve da olakša poslovanje, tako da pored većih preduzeća u Šapcu radi više od pet hiljada preduzetnika.

S druge strane postignute su maksimalne uštede lokalne samouprave.

U javnom sektoru ima oko 1.250 zaposlenih, znatno manje nego u drugim gradovima slične veličine.

Samo u gradskoj upravi radi 170 službenika na neodređeno i 21 na određeno vreme.

To je i jedan od razloga zašto je Šabac uspeo da se razvija iako mu je republička vlast uksraćivala po četiri miliona evra godišnje od pripadajućih sredstava.

Uz to, postignute su znatne uštede u objedinjenim nabavkama, na primer LED sijalice su u drugim gradovima plaćane i desetak puta skuplje.

A LED sijalice se otplate za pet godina uštedom električne energije.

Sva javna preduzeća u Šapcu pozitivno su poslovala, i ostvarila višak prihoda od 140 miliona dinara.

Ovde se otpad sakuplja na celoj teritoriji Grada Šapca, i iz 50 sela, i odvozi na regionalnu deponiju u Sremskoj Mitrovici.

Radi se selekcija i reciklaža otpada, i dok je ranije na gradsku deponiju istovarano svakog dana oko stotinu tona raznog otpada, i to samo sa područja grada, sada su te količine tri puta manje, i to sa cele teritorije sa 120.000 stanovnika.

Toplana je podigla kredit od 2,5 miliona evra kako bi pomogla domaćinstvima da termizoluju zgrade, sa uštedeom energije za trećinu.

Domaćinstva ove kredite otplućuju na 12 godina.

Zbog toga je ušteđena čitava jedna nova gradska toplana, a dobrim održavanjem ovde su gubici na mreži manji od dest odsto, što je prosek visoko razvijenih zemalja.

JKP „Vodovod“ obebeđuje snabdevanje za 80 odsto domaćinstava a 64 odsto ima priključak na kanalizaciju.

Grad nikada nije bio u problemima sa vodosnabdevanjem jer izvorišta daju više od 300 litara vode u sekundi a kapaciteti su dvostruko veći.

U kapitalne investicije iz gradskog budžeta, koji je oko četiri milijarde dinara, izdvajano je 30 odsto dok je za plate adminisitracije davano 17 odsto, što je evropski prosek.

Pa tako, na primer, u uređenje najvećeg naselja Benska Bara uloženo je oko dve miliona evra, ali nakon zamena dotrajalih instalacija i termoizalacije zgrada vrednost stanova je povećana na 50 do sto evra po kvadratu.

Za zatvoreni bazen uloženo je nešto manje od miliona evra, najmanje za takav objekat u Srbiji, i to je postignuto izdavanjem municipalnih obveznica.

To je jedini takav primer u Srbiji da su i građani mogli da kupe obveznice, što je prošlo kroz rigoroznu domaću i stranu kontrolu, a u januaru se isplaćuje poslednja rata.

S obzirom da je bio jedini opozicioni grad ovde su bile česte kontrole.

Samo prošle godin pet nedelja su ovde razni inspektori iz Novog Sada „češllali“ sve moguće ugovore i papire, ali nije bilo nijednog prestupa.

Takođe je po dolasku SNS vlasti pregledano celokupno poslovanje, i po zvaničnom nalazu nije bilo nijedne sumnjive stavke.

Ugašene firme

Posle privatizacije u Šapcu su ugašene brojne fabrike i preduzeća. Tako su prestale sa radom“Zorkina Obojena metalurgija“ sa oko 800 zaposlenih, „Zaštita bilja“ sa oko 600, „Izgradnja“ sa oko hiljadu radnika kao i Autosaobraćajno preduzeće „Sedmi juli“, a propale su i velike trgovinske kće „Nama“ i „Šabacpromet“ sa po hilajdu zaposlenih. Više ne postoji ni „Šapčanka“, „Jela“, „Obnova“, „Dekor“… gde je bilo zaposleno po nekoliko stotina radnika. U skorije vreme stečaja je dopao i „Farmakom MB“, koji je imao oko četiri hiljade zaposlenih a najveći deo u drugim opštinama.

Tekstovi su deo projekta „Šabac Šapčanima – Za kvalitetniji život“, koji se sufinasira sredstvima Grada Šapca. Stavovi izneti u medijskom sadržaju ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.