Vansi nema obavezu da izgradi prugu od aerodroma do grada

Ono što je u ovom trenutku poznato je to da su, kada je reč o načinu izgradnje, sve mogućnosti otvorene. U Ministarstvu građevinarstva kategorično tvrde da ugovorom o koncesiji za aerodrom francuski Vansi od države nije tražio da se izgradi ta pruga niti da je predviđeno da francuska kompanija ubira profit koji će ostvarivati ta železnička linija. To ipak ne znači da tu prugu neće graditi baš Vansi s obzirom da je u odgovoru na naše pitanje da li će se time baviti država ili koncesionar, naglašeno da će odluka biti doneta nakon što bude završena kompletna projektna dokumentacija za šta je potrebno oko dve godine, mada nadležni veruju da to može da bude i znatno ranije.

Postoji mogućnost da pruga bude izgrađena budžetskim sredstvima, sredstvima iz kredita ali i javno-privatnim partnerstvom. Povezivanje železnicom aerodroma „Nikola Tesla“ i centra Beograda projekat je koji je potreban kako gradu Beogradu, tako i čitavoj zemlji. Planirani porast broja putnika narednih godina na aerodromu najbolje govori o potrebi jedne ovakve investicije i njenoj isplativosti. I ovakva veza aerodroma i grada sigurno će biti deo budućeg beogradskog metroa. Pre početka gradnje i izbora izvođača potrebno je izraditi studiju i idejni projekat, eksproprijaciju i preostalu projektno-tehničku dokumentaciju. Na osnovu tih dokumenata znaće se cena projekta i tačna maršruta pruge i ko će je graditi – kažu za Danas u Ministarstvu građevinarstva. Nadležni u Ministarstvu dodaju da su otvoreni za sve predloge, a da Srbija zbog stabilnih finansija danas može da finansira taj projekat iz budžeta, ali ga je moguće realizovati i javno privatnim partnerstvom.

– Za izgradnju pruge je zainteresovana ruska kompanija RŽD, ali i mnoge druge. U svim razgovorima koje je potpredsednica Vlade Srbije i ministarka Zorana Mihajlović imala sa diplomatama iz Kine, Japana, zemalja Evropske unije, svi oni su izrazili interesovanje da učestvuju u ovom projektu. Po završetku potrebne dokumentacije biće raspisan javni poziv na kome ćemo izabrati najbolju ponudu – navode u Ministarstvu građevinarstva.

U tom ministarstvu dodaju da uvek podržavaju ideju da naše kompanije rade infrastrukturne projekte u Srbiji.

– Ono što domaće kompanije treba da shvate jeste da moraju da budu konkurentnije i kvalitetnije i da posao ne mogu da dobiju samo zato što su „naše“, već da moraju poslove da završe kvalitetno i na vreme – navode u Ministarstvu građevinarstva.

Mahmud Bušatlija, ekspert za strana ulaganja, ističe da je država prilikom pregovora o koncesiji propustila priliku da Vinčiju nametne obavezu da izgradi tu prugu u okviru sklopljenog ugovora o poslu.

– S obzirom na to koliko je francuska kompanija dobila uzimanjem aerodroma „Nikola Tesla“ u koncesiju država je prosto morala da ispregovara da Francuzi urade tu prugu. Čitava koncesija je pogrešno urađena jer je Vinči umesto prava upravljanja aerodromom faktički dobio mogućnost ubiranja profita što nije suština koncesije. S obzirom da se nadležni u Srbiji slabo razumeju u sklapanje takvih ugovora veliko je pitanje koliko bi javno-privatno partnerstvo bio dobar model za izgradnju pruge aerodrom „Nikola Tesla“ – Beograd. Druga stvar, mnogo važnija od toga na koji način će pruga biti izgrađena, jeste to da li će ta linija biti profitabilna. Ako se bude zasnivala samo na prevozu putnika do aerodroma a istovremeno ne i robe ona to sigurno neće biti. Takođe smešno je govoriti o kvalitetnoj vezi između aerodroma i Beograda ako više ne postoji najpraktičnija i najbrža varijanta za stizanje do surčinskog aerodroma a to je trasa preko Glavne železničke stanice koja je ukinuta. Ako se sve ovo sagleda jasno je da se ne može govoriti o bilo kakvoj profitabilnosti – navodi Bušatlija.

Naš sagovornik smatra da država u ovom trenutku nema jasan plan kako i na koji način graditi tu prugu.

– Izjava o njenoj izgradnji je data bez da je urađena ozbilja analiza u kojoj je meri ta deonica značajna za unapređenje železničkog saobraćaja u Srbiji. Ako se uzme u obzir sve što smo izrekli dosad jasno se vidi da je značaj te pruge prenaglašen te da je ona mogla da ima daleko više sadržaja nego što je planirano – smatra Bušatlija.

Naš sagovornik ističe da bi najbolje rešenje bilo da država izgradnju te pruge poveri domaćoj građevinskoj operativi ali je s obzirom na dosadašnju praksu veliko pitanje da li će do toga zaista i doći.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije koji tvrdi da su domaće građevinske firme u potpunosti opremljene da izgrade tu prugu.

– Niko ne može da kaže da građevinske kompanije u Srbiji nemaju iskustva u izgradnji železničke infrastrukture. Takođe, ne može se reći da one rade manje kvalitetno od raznih prosečnih firmi iz inostranstva koje angažuju kreditori. Ono što je našim građevinskim firmama potrebno je da rade na projektima u zemlji kako bi dobili reference za rad u inostranstvu, prilika da dobijaju bankarske garancije kako bi bile konkurentne za dobijanje posla i da uslovi na tenderima budu takvi da one budu u ravnopravnom položaju sa stranim firmama. To je ono što im je potrebno a profesionalnosti i znanja kako za izvođenje projekta o kome govorimo tako i o drugima im ne manjka – kaže Rodić.

On za razliku od Bušatlije smatra da bi javno-privatno partnerstvo bio najbolji način za izgradnju ove pruge jer bi kompanija koja bi dobila taj posao finansirala radove pa država ne bi morala da se zadužuje ili koristi sredstva iz budžeta, a izvođač posla bi našao satisfakciju ubiranjem profita kroz određene takse koje bi imao pravo da naplaćuje.