Velika praznina zbog povlačenja stranih investitora

Pored te globalne uloge svetskih igrača, značajnu zlogu u depresijaciji indeksa Beogradske berze imale su okolnosti pod kojima Berza radi. Srbija ima loš kreditni rejting, što uz odsustvo investicionog rejtinga, predstavlja dovoljno jak argument da većina investitora ne želi da uđe na naše tržište. Uz to i politička neizvesnot kao i odlaganje potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uticali su na opredeljenje investitora da se ne pojave na Beogradskoj berzi. U takvim okolnostima ostvaren je devetomesečni promet od 751 milion evra, kroz samo 92.000 transakcija, što je loš rezultat u odnosu na prošlu godinu – izjavila je Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze, na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

On je istakla da učešće stranaca na našoj berzi iznosi oko 50 odsto, što ukazuje na to da polovina našeg tržišta zavisi od njihovog ostanka ili odlaska. Dostanićeva je kazala da je reč o institucionalnim investitorima, koji u ovom trenutku imaju problema sa ulaganjima. Praznina koja je nastala njihovim odlaskom nije popunjena ulaskom domaćih investitora, jer ih nema u dovoljnoj meri i namaju „snagu“ da nadomeste stranu tražnju.

– Pod psihološkim pritiskom povlače se i domaći investitori, što je u vremenu krize očekivana reakcija, Beogradska berza ima zakonsko pravo samo na administrativne mere, koje može da primeni, a da ne napravi dodatni psihološki pritisak. Mi smo to učinili odlukom da počnemo da primenjujemo novi način utvrđivanje cene na zatvaranju tržišta, za trgovinu hartijama od vrednosti. Po tom sistemu ceo period kontinuiranog dnevnog trgovanja uzima se kao reper za cenu na zatvaranju Berze – istakla je Gordana Dostanić.

Siniša Krneta, direktor Poslovnih operacija Beogradske berze, podsetio je da samo Komisija za hartije od vrednosti ima zakonsko pravo da zaustavi rad tržišta kapitala, pod uslovom da ima „finansijsku injekciju“ koja bi omogućila kasniji nesmetan rad Berze.