Ukupan dug Srbije, kada se uključe i dugovi lokalnih samouprava u 2016. bio je oko 74,6 odsto BDP-a, odnosno 25,4 milijarde evra, od čega se punih 25 milijardi odnosi na obaveze centralnog nivoa vlasti. Mada je u odnosu na BDP, javni dug zaustavio rast, sam dug se ipak povećao i to za oko 200 miliona evra. Međutim i to je značajan napredak s obzirom da je prethodnih godina javni dug rastao za po oko dve milijarde evra godišnje.

Nema sumnje da je zaustavljanje rasta javnog duga godinu dana pre nego što je to predviđeno sporazumom sa MMF-om uspeh, ali daleko od toga da je problem rešen. Vlada Srbije je u Fiskalnoj strategiji isplanirala da do kraja 2019. godine javni dug u odnosu na BDP padne na 67 odsto. Uslovi za taj osnovni scenario su da srpska privreda raste tri odsto godišnje, da se ostvaruje primarni suficit u budžetu (što znači da kada se ne računaju plaćanja za kamate, država troši manje nego što zarađuje), kao i blago jačanje dinara u narednom periodu.

Država planira da pre plaćanja kamata prihodi u budžetu budu veći od rashoda za 65 milijardi dinara u ovoj godini, 83 milijarde dinara u sledećoj i 92 milijarde dinara u 2019. godini. Istovremeno planirano je da se za kamate plati 134 milijarde dinara u 2017, 132,5 milijarde u 2018. i 127,7 milijardi dinara u 2019. godini.

Fiskalni savet u svojoj analizi Fiskalne strategije pohvaljuje uspeh u zaustavljanju rasta duga ali i upozorava da je strategija daljeg smanjenja zasnovana na nerealnom kursu dinara, i dalje privremenom smanjenju plata i penzija, kao i da nije uopšte uzela u obzir restituciju koja bi mogla da košta i do dve milijarde evra. Kako su izračunali u Savetu, ako se ukalkuliše realno nepromenjen kurs umesto jačeg dinara, javni dug će se smanjiti na oko 70 odsto BDP-a na kraju 2019. godine. Takođe, Ministarstvo je u potpunosti zanemarilo troškove državnih preduzeća koja su svih prethodnih godina ispostavljala račun poreskim obveznicima, a koje Savet procenjuje na oko 0,5 odsto BDP-a ili više od 150 miliona evra.

Goran Radosavljević, profesor na fakultetu FEFA i bivši državni sekretar Ministarstva finansija, ističe da je plan države za smanjenje javnog duga ostvariv, ali sa mnogo „ali“.

– Država se uglavnom oslanja na višu silu, projekcije rasta BDP-a, na priliv stranih direktnih investicija i stabilan kurs. U Strategiji nema mnogo govora o tome šta će se uraditi da se taj dug smanji. Recimo, ne razumem zašto se i dalje zadužujemo u dolarima, kada je euribor na evro negativan, a mi smo vezani za evro. Ili zašto se stari skuplji krediti prevremeno ne otplaćuju i refinansiraju, pošto u svim ugovorima od 2012. ima klauzula o prevremenoj otplati – kaže Radosavljević.

On ističe da je rizik i da deficit bude veći od planiranog, što je u Srbiji često bio slučaj, kao i da rast BDP-a bude manji od očekivanog.

– Najbitnija je valutna struktura duga. Kao što smo videli tokom prošle godine zbog jačanja dolara nam je javni dug povećan za 700-800 miliona evra samo zbog toga. Takođe treba biti jasno da će naš javni dug u apsolutnom iznosu rasti i dalje s obzirom da ćemo praviti deficite – objašnjava Radosavljević.

Fiskalni savet je u svojoj analizi upozorio da je Srbija i dalje visoko zadužena zemlja i da bi svaki spoljni šok mogao da gurne javne finansije na korak od krize. Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji slaže se da je to visok dug za Srbiju, ali da je važno gledati i kretanja.

– Ako se javni dug bude smanjivao, to je pozitivno, jer se gleda njegova održivost. Investitori gledaju da li je put kojim idemo održiv, bez obzira na kom nivou je sad dug – kaže Đukić.

Fiskalna strategija planira da se javni dug spusti na ispod zakonom propisanih 45 odsto BDP-a do 2027. godine. Fiskalni savet procenjuje da je to za očekivati 2030. godine, ako se ispune uslovi. Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da je vrlo neizvesno šta će biti sa poljoprivrednom proizvodnjom, sa izvozom s obzirom na prilike u evrozoni i okruženju, kao i sa kursom.

– Ako kurs i bude stabilan pitanje je opravdanosti takve politike. Vidimo već da je NBS u ovoj godini intervenisala na tržištu prodajom oko 100 miliona evra. Naše devizne rezerve ipak nisu toliko visoke kao što se stiče utisak. A i inače ja sam protiv veštačkog održavanja valutnog kursa. Kad se tome doda dalje spuštanje carina i ukidanje vancarinskih barijera dobijamo veći uvoz koji negativno utiče na našu proizvodnju pa samim tim i na BDP – upozorava Kovačević, dodajući da je javnost uskraćena da zna koliko iznosi javni dug uključujući i kamate jer se isključivo saopštava visina glavnice duga.