Vučić: Aranžman Srbije s MMF omogućio fiskalnu konsolidaciju i rast plata

On je na TV Pink, na pitanje novinara da komentariše to što je Ekvador proterao MMF, dok je on danas razgovarao s delegacijom MMF-a koja je obavila treću reviziju aranžmana sa Srbijom, rekao da je razumeo preporuke MMF-a i da ih zato nije odbio.

Po njegovim rečima, ako se odbije program fiskalne konsolidacije koji preporučuje MMF, država se za izvesno vreme suočava sa još većim problemom, dok je Srbija, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, povećavala plate od 2014. godine.

„MMF je potvrdio da će privredni rast u Srbiji ove godine biti 3,5 odsto, a u svim zemljama su prognoze o rastu smanjene zbog globalnog privrednog usporavanja“, rekao je Vučić.

Ekonomski rezultati Srbije su i dalje veoma dobri, uz pad nezaposlenosti na rekordno niski nivo, relaksirana monetarna politika je ispravna, dok se očekuje rast od 3,5 odsto ove i od četiri odsto 2020. godine, izjavio je šef tima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Jan Kes Martejn na kraju dvonedeljne posete Srbiji.

„Tim MMF-a je vodio konstruktivne razgovore sa vlastima Srbije i postigao dogovor na nivou tima o politikama koje su potrebne za završetak treće revizije Instrumenta za koordinaciju politika (PCI)“, rekao je Martejn u Vladi Srbije na konferenciji za novinare, a povodom završetka posete.

Očekuje se, kako je dodao, da kvantitativni ciljevi za septembar 2019. budu ispunjeni, kao i da je sprovođenje strukturnih reformi nastavljeno, ali uz kašnjenja u pojedinim oblastima.

„Dogovor zavisi od završetka ključnih radnji i odobrenja rukovodstva i Izvršnog odbora MMF-a“, istakao je Martejn.

Ponovio je da MMF očekuje da realni rast BDP-a Srbije ove godine bude 3,5 procenata, a četiri odsto 2020. godine, „zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji“.

„Inflacija se zadržala na niskom nivou, očekuje se da će se u 2020. kretati u donjoj polovini ciljane granice, a relaksirani stav monetarne politike je i dalje ispravan s obzirom na niske inflatorne pritiske“, kazao je on.

Ocenio je da su dobri fiskalni rezultati nastavljeni u prva tri kvartala ove godine, da je na nivou opšte države zabeležen suficit u periodu od januara do avgusta i da javni dug nastavlja da pada, dok su prinosi na državne obveznice dostigli rekordno niske nivoe.

Podsetio je da je Vlada Srbije usvojila rebalans budžeta, koji uključuje dodatnu kapitalnu potrošnju, jednokratnu isplatu penzionerima i povećanje plata u javnom sektoru.

„Iako ove mere ne ugrožavaju fiskalnu održivost, Vlada Srbije bi trebalo da pažljivo prati izvršenje budžeta do kraja godine, kako bi se obezbedilo da deficit ostane u granicama predviđenim programom“, poručio je predstavnik MMF-a.

Kada se radi o platama, ocenio je kao opravdano davanje većih povećanja određenim grupama zaposlenih kako bi se oni zadržali.

„Međutim, ukupni troškovi zarada sada rastu brže od nominalnog BDP-a i to drugu godinu uzastopce, što nije u skladu sa obavezama koje su preuzele vlasti Srbije u ovoj oblasti i našim savetima“, upozorio je Martejn.

Prema njegovim rečima, tim MMF-a postigao je dogovor sa Vladom Srbije o ključnim parametrima budžeta za 2020. godinu, za koji se planira ukupni fiskalni deficit od 0,5 procenata BDP-a, napominjući da bi taj nivo obezbedio očuvanje fiskalne discipline i dalje smanjenje javnog duga.

„Ponovno uvođenje indeksacije penzija u 2020. godini obezbediće da sistem u većoj meri bude baziran na pravilima“, rekao je on i dodao da će aktuelni planovi, da se uvedu nova fiskalna pravila za period od 2021. godine, pomoći da se očuvaju ostvareni rezultati i obezbedi fiskalna održivost.

Kao dobro je ocenio to što je finansijski sektor i dalje stabilan, jer su problematični krediti u bankarskom sektoru zabeležili pad do nivoa ispod pet odsto, što je najniže od 2008. godine.

„Strukturne reforme i dalje napreduju, ali je potrebna jača posvećenost realizaciji u nekim oblastima kako bi se podstakao potencijal Srbije za rast i ograničili fiskalni rizici“, rekao je Martejn i dodao da je ostvaren napredak u reformi Poreske uprave, jačanju okvira za upravljanje javnim investicijama i privatizaciji Komercijalne banke.

Istakao je međutim da se reforme sistema zarada u javnom sektoru i okvir zaposlenosti u javnom sektoru „suočavaju se sa znatnim kašnjenjima“.

„Potrebne su dodatne aktivnosti u cilju jačanja rukovođenja i korporativnog upravljanja državnim preduzećima“, rekao je on i dodao da je potrebna i detaljna analiza cena električne energije je kako bi se obezbedio povraćaj celokupnih troškova.

Tim MMF-a boravio je u Beogradu od 3. do 15. oktobra radi razgovora o trećoj reviziji aranžmana Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).