Foto: Fonet/Aleksandar Levajković

Vujović je, u obraćanju na 17. Ekonomskom samitu Srbije, istakao da sada predstoji „slatki problem“ kako iskoristiti taj višak, a jedan od načina je povećanje penzija i plata u javnom sektoru, to može da se ostvari, a da se ne ugrozi fiskalna konsolidacija.

On je konstatovao da je fiskalna prognoza zemlje za naredni period pozitivna, jer se u reformama postiglo više nego što se očekivalo, ali je ukazao i da je „posao do pola urađen“ i da mora da se završi do kraja kako bi se obezbedio bolji privredni rast u narednim godinama.

Prema rečima Vujovića mora se posebno nastaviti sa reformom Poreske uprave i potrebno je da se ona modernizuje, kako bi se doprinelo borbi protiv sive ekonomije.

Vujović je naglasio da se sada treba krenuti i u druge elemente reformi, kako bi one vodile održivom ekonomskom razvoju, da bi se što više i bolje iskoristile investicije.

Kako je objasnio, mnogo je lakše najaviti velike projekte, nego obezbediti uslove za njihovu realizaciju, što je dosta teže.

Vujović je upozorio i da se u oblasti investicija mora planirati četiri, pet godina unapred, „moraju se izbeći zamke srednjeg prihoda“, jer i druge zemlje postaju konkurentne i još konkurentnije, a jedan od uslova za to je primenjeno obrazovanje, kako bi se mladi i školovani ljudi zadržali da ne odlaze iz zemlje.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić je ukazao na nizak nivo javnih investicija u Srbiji, koje iznose svega 17 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), to je ispod evropskog i proseka zemalja regiona, gde je to 23-25 odsto.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Sebastijan Sosa je ocenio da neće biti lako povećati stepen investicija u Srbiji, „naročito kad se imaju u vidu niske stope štednje, kao i činjenica da je potrebno povećati i produktivnost ekonomije, koja je decenijama stagnirala iz godine u godinu.

On je konstatovao da projektovana stopa rasta MMF za Srbiju od 3,5 odsto za seldeću godinu neće biti dovoljna kako bi se zemlja približila evropskom proseku, i da ona mora biti pet odsto i više godišnje.

Za to su potrebne strukturalne reforme, a ključni element je povećanje investicija, i u privatnom i u javnom sektoru, posebno u infrastrukturi, reako je Sosa

On je dodao da u infrastrukturi, međutim, nije dovoljno samo obezbeđenje finansija, već su potrebni i bolji projekti i način njihovog sprovođenja, a bitno je i povećanje stepena ulaganja u privatni biznis.