Zašto je Telekom odlučio da za 600 miliona evra otkupi pravo prenosa Premijer lige? 1Foto: EPA-EFE/ Julian Finney NMC Pool

U ratu za korisnike ne štedi se municija, posebno ako iza vas stoji država.

Prema informaciji koju je objavila agencija Beta, Telekom Srbija je zaključio ugovor o kupovini televizijskih prava za prenos utakmica engleske Premijer lige od sezone 2022/23. u narednih šest godina za čak 100 miliona evra godišnje (600 miliona ukupno). Beta je prenela i informaciju da je Telekom platio i 200 miliona evra unapred umesto da pruži bankarsku garanciju, što je uobičajeno u ovakvim transakcijama.

Pomenuti iznos od 600 miliona evra za šest godina izazvao je nevericu u javnosti. Neki su primetili da bi za te pare Telekom mogao sebi da kupi premijerligaški klub (sedmi po vrednosti klub u Premijer ligi, Everton je procenjen na oko 525 miliona dolara) pa onda da prihoduje od televizijskih prava. U svakom slučaju, ukoliko je iznos tačan, mesta za nevericu ima i zato što je u prethodnom trogodišnjem periodu (od 2019. do 2022. godine) Sport klub, kao deo Junajted grupe plaćao skoro 10 puta manje za prava prenosa utakmica Premijer lige, za ista tržišta koja će sada opsluživati Telekom. Doduše, Arena sport će kao deo Telekoma prenositi svih 380 utakmica godišnje, što je nešto više od broja dosadašnjih prenosa, a prava su otkupljena za region bivše Jugoslavije. Ovo znači da prava koštaju oko 260.000 evra po utakmici, za prenos u šest zemalja. Poređenja radi, prema nezvaničnim podacima, prava za Češku i Slovačku plaćena su osam miliona evra po godini.

Vučić opet o Đilasu i Šolaku

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da „oni koji kritikuju Telekom i ne znaju kolika je cena televizijskih prava na Premijer ligu. Kažu kolika je cena, zašto je cena visoka kolika god da je, a ne znaju koliko je tačno para dato“, rekao je predsednik.

– Cena je tolika zato što su Šolak i Đilas u prvom krugu ponudili više para za tu istu Premijer ligu. Da znate da su ponudili više para u prvom krugu – e onda u drugom krugu nisu ponudili više para i propao biznis, propalo još para i sad Vučić je kriv… i prihvatamo, ja sam kriv – rekao je predsednik.

U Telekomu Srbije kažu da ne mogu da govore o iznosu jer su ugovori poslovna tajna. U odgovoru na pitanja Danasa kažu da ovu investiciju finansiraju iz sopstvenih sredstava. „Reč je o poslovnom potezu koji će doneti rast broja korisnika Telekom Srbija grupe i samim tim uticati na povećanje prihoda i profita. Očekujemo da će ukupan dodatni prihod u narednih sedam godina biti veći od 1,2 milijarde evra. Ovo je deo strategije stvaranja Telekoma Srbija kao telekomunikacionog lidera u regionu. Jedan od bitnijih delova te strategije bilo je i jačanje Areninih sportskih kanala“, stoji u odgovoru Telekoma.

Međutim, Nemanja Simeunović, direktor Sport kluba, otkriva za Danas da je u periodu od 2019. zaključno sa septembrom 2022. godine SK plaćao prava na prenos utakmica Premijer lige samo 12 miliona evra godišnje.

– Nemoguće je da ova nova cena bude isplativa naravno, jer su zemlje sa mnogo više stanovnika i korisnika koji, podsećam, plaćaju mnogo višu cenu pretplate, platile nekoliko puta manje za prava na Premijer ligu od Telekoma. Nemačka, Austrija i Švajcarska zajedno su po godini platile 25 miliona evra. Jedna Francuska, koja je najskuplja po teritoriji, platila je 40 miliona evra. Svaki laik bi mogao da izračuna da 100 miliona evra koje je dala Arena sport ne može da bude iz komercijalnog interesa. Mislim da će Telekom imati šta da objašnjava kao državna kompanija zašto su platili nezamislivo visoku cenu za prenose fudbalske lige, posebno što ne može postojati nijedna relevantna ekonomska računica niti bilo koje komercijalno utemeljenje za ponudu od 600 miliona evra. Sport klub će nastaviti da omogućava korisnicima najbolje sadržaje. Imamo snažnu ponudu od Bundeslige, košarkaške Evrolige i Evrokupa, trke F1 i Moto GP, američkog fudbala NFL, pa do ATP mastersa 1000 i 500. Sport klub ima odličnu reputaciju i istoriju pružanja visokokvalitetnih sportskih sadržaja. UEFA nas je zato i izabrala za partnera za prikazivanje EURO 2020 – kaže Simeunović.

Gubitaš kupuje za basnoslovne pare

Telekom Srbije je prethodnih meseci krenuo u pravu ofanzivu i otkupio je prava na italijansku Seriju A, kao i francusku i špansku ligu, a odranije je vlasnik prava na Ligu šampiona i Ligu Evrope i u to su uložena značajna finansijska sredstva. U godišnjem izveštaju o poslovanju za prošlu godinu navodi se očekivanje da zahvaljujući prodaji programa Arene i drugih kanala kablovskim distributerima u bivšoj Jugoslaviji, prodaji Arena klaud aplikacije na mobilnim telefonima i marketing sadržaja na sopstvenim kanalima do 2023. godine ovaj segment postane profitabilan. Nepoznato je kako je na ovu kalkulaciju uticala cena prava za Premijer ligu. Ipak ono što je poznato je da je Telekom Srbija grupa ostvarila neto dobit od 4,16 milijardi dinara ili oko 35 miliona evra uz ukupne prihode od 1,1 milijardu evra.

Rezultat investicija prethodne dve-tri godine je rast duga na čak 168 milijardi dinara, odnosno 1,4 milijarde evra, dok je neto dug tek neznatno manji, 1,36 milijardi evra. EBITDA, zarada pre poreza, kamata i amortizacije iznosila je oko 420 miliona evra. Arena sport je u 2020. godini imala 2,4 miliona korisnika, za 3,3 odsto više nego prethodne godine. Najviše, 950.000 ih je bilo u Srbiji, zatim 825.000 u BiH, Hrvatskoj 400.000, S. Makedoniji 135.000 i Crnoj Gori 80.000. Prošle godine je firma Arena čanels postala vlasnik 50 odsto Arena sport Ljubljana. Nedavno je odlučeno da se cela prošlogodišnja dobit isplati kroz dividende.

Ekonomisti uz ogradu da treba videti kalkulacije potencijalnih prihoda ipak ocenjuju da je ovaj iznos, ukoliko je tačan, prevelik da bi bio isplativ. Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da treba napraviti računice, ali ako je 100 miliona plaćeno za 380 utakmica, to znači da treba obezbediti skoro 300.000 evra reklama po utakmici.

– A nisu sve utakmice jednako zanimljive za publiku. Pitanje je ima li dovoljno preduzeća koja bi mogla da plaćaju, osim ako druga državna i javna preduzeća ne budu morala da plaćaju reklame. Problem je što imamo državno preduzeće sa blanko računom i može da povuče novca koliko hoće, pa čak i iz primarne emisije kao što smo videli s korporativnim obveznicama koje je otkupila NBS. Dosadašnji projekti kupovine kablovskih operatera koji su skupo plaćeni pokazali su se kao neisplativi. Dug je ogroman – upozorava Radosavljević, dodajući da bi ovo mogao biti klasičan cenovni rat gde se ne pita koliko košta da se istisne konkurencija.

– U zemljama koje imaju zakone i institucije ovo bi svakako bio predmet istrage. Svaka neobično niska, kao i neobično visoka transakcija potpada pod kontrolu Komisije za zaštitu konkurencije. Posebno ako ste državna firma, gde ima posla i za druge institucije kao što je Državna revizosrska institucija (DRI) – ocenjuje on.

Petar Đukić, profesor na TMF i član Naučnog društva ekonomista, ističe da kad bi se ovde radilo o pravom privatnom sektoru, ne bi došlo do takvog posla.

– I da javni sektor nije najdirektnije povezan sa političkim rukovodstvom ne bi se to desilo. Sada u javnom sektoru možemo sve da očekujemo. U ovom slučaju ne brine me toliko odliv sredstava, koliko to što Telekom, koji je prema bilansima u krizi prošle godine, ulazi u investiciju od preko pola milijarde evra za sportski program. Ovo mi više deluje kao političko nego kao tržišno rešenje – ocenjuje on.

Da li je potez dobar ili loš, teško je oceniti, smatra Božo Drašković, profesor na Fakultetu Futura – zbog netransparentnosti.

– Ustalila se praksa u našim državnim preduzećima da uprave ne podnose račune javnosti. Nema analiza na osnovu čega se ulazi u velike investicije, kakvi će biti efekti tih investicija na kratak, a kakvi na dug rok, kada će se vratiti. Mi ne možemo nagađati da li je ovo puno ili malo. Slično je i sa kupovinom kablovskih operatera za koje je takođe dato jako puno novca. Važno je da se narod zabavlja, a ne znamo koliko će to da košta poreske obveznike – napominje Drašković pitajući se koji su ti kvalifikovani ljudi koji zastupaju državu u javnim preduzećima kada se državna preduzeća tretiraju kao Alajbegova slama.

I ekonomista Milan Kovačević smatra da je cilj osvajanje gledalaca i da se ne gleda koliko će to koštati.

– To je akcionarsko društvo u kome nas nekoliko miliona građana ima akcije. Trebalo bi da pritisnemo državu da Telekom izađe na berzu, postane javno akcionarsko društvo i da imamo bolju kontrolu poslovanja. Većina poteza deluje da je političke prirode, a ne tržišno u korist preduzeća – napominje Kovačević.

Državni posao

Direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev tvrdi za Danas da „sve što radi Telekom dolazi iz kabineta Vučića“, te da je u pitanju vrsta „državnog posla“. Prema njegovim rečima, ono što je započeto u leto 2018. godine dovođenjem Vlade Lučića iz Crne Gore na čelo Telekoma, nastavlja se nesmanjenom žestinom i novcem koji pripada građanima Srbije.

– Kada je u jesen 2018. godine „prošla“ kupovina Antena grupe za 200 miliona evra i niko za to nije odgovarao, sve može da prođe, tako da je basnoslovna suma za Premijer ligu samo nastavak takvog pristupa čiji je cilj i sam Telekom/Vučić obelodanio: da ne bude Junajted medije na tržištu u Srbiji i na tome se vredno radi i neće se stati sa ovom akvizicijom – ističe Georgiev.

On smatra da je cilj da ne postoji nijedan medij koji se iole vidi i čuje, a da nije pod kontrolom Vučića

– Čini mi se da bi to trebalo da se svečano dogodi na desetogodišnjicu njegove vlasti, narednog leta. Sad pitanje je šta oni koji nisu za to hoće i mogu da urade? Po meni, takođe, sve ovo što se radi nema poslovno opravdanje i ne služi poboljšanju usluga ili unapređenju medijskog tržišta, naprotiv: sve ovo služi da se obezvredi i obesmisli svako i najmanje novinarstvo u Srbiji, kada je već politika ubijena – zaključuje Georgiev.

Rodoljub Šabić, advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za Danas da kada je prvi put čuo za iznos, nije poverovao. On naglašava da je to višestruko više nego što se plaća za prava prenosa Premijer lige na daleko bogatijem i unosnijem prostoru Nemačke, Švajcarske i Austrije.

– I višestruko je više od onog što je do sad plaćao Sport klub za prava prenosa u našem regionu. Niko od ljudi koje znam, ekonomskih eksperata koje sam konsultovao, ne vidi u tome ekonomski racionalan potez ni mogućnost da se taj novac vrati a pogotovo da se u tom poslu nešto zaradi – smatra Šabić. Prema njegovim rečima, toliki enorman iznos otvara mnoga neprijatna pitanja, od kojih su dva ključna.

– Prvo, da li je možda pravi cilj da se nastavi „rat“ i da se po svaku cenu ugrozi poslovanje konkurenata koji nisu suprotstavljeni samo na planu sportskih prenosa? I drugo, da li nije reč o ispumpavanju novca iz državne kompanija, o mogućnosti da je dobar deo tog novca rezervisan za druge svrhe? Dakle, izaziva slične asocijacije kao već famozni Telekomov aranžman sa Kopernikusom – ukazuje naš sagovornik.

On dodaje da je čuo, i da veruje da kao i veliki deo javnost, nije razumeo Vučićev komentar da je sve posledica toga što su „Đilas i Šolak u prvom krugu ponudili više ali ne i u drugom“.

– Ne znam da li je to uopšte tačno, ali ne razumem zašto bi to trebalo da nas zanima. Iracionalni potezi privatnika i privatnih kompanija njihov su problem, sa kompanijama u javnom vlasništvu stvari stoje bitno drugačije. Zato je nedopustivo i neodgovorno da menadžment Telekoma kao jedini odgovor na mnoštvo neprijatnih pitanja nudi oveštalu frazu – „poslovna tajna“. Bilo bi nedopustivo i kad bi Telekom mogao da se pohvali dobrim poslovanjem. A javnost uprkos nastojanjima da i to bude nekakva „poslovna tajna“ ipak zna da je dug Telekoma u poslednjih 4-5 godina sa oko 300 miliona evra porastao na oko 1,5 milijardi – ističe Šabić.

Ko će zapravo platiti toliki novac?

Kako kaže, ako se tome doda 600 miliona koje će „ko zna kako platiti“, perspektiva je veoma siva, i to ne samo za kompaniju već u krajnjoj liniji za prave vlasnike – građane Srbije, „kojima nažalost ne bi bio prvi put da plaćaju obaveze državnih firmi koje su proizvod neodgovornih megalomanskih politički motivisanih ambicija“.

Udar Telekoma na konkurenciju, na SBB i Junajted mediju, počeo je pre nekoliko godina uz obrazloženje da se radi o najobičnijim „poslovnim potezima“, za koje se kasnije pokazalu da su mnogo više od toga. Podsetimo, Telekom je početkom novembra 2018. za oko 200 miliona evra kupio kablovskog operatora Kopernikus, čiju realnu vrednost su stručnjaci ocenili kao znatno nižu. Vlasnik Kopernikusa Srđan Milovanović je potom za 180 miliona evra kupio televizije Prvu i O2 (B92), a promena uređivačke politike ovih televizija je bila evidentna odmah nakon kupoprodaje. Potom je Igor Žeželj kupio Kurir, negirajući da iza ove kupovine stoji Telekom već isključivo njegova firma Vajrles medija (Wireless media). Međutim, u javnosti je kasnije isplivao ugovor prema kome je Telekom uložio 38 miliona evra u Žeželjevu kompaniju. Državna kompanija mu je faktički omogućila kupovinu tabloida Kurir ali i formiranje info kanala Kurir TV koji se već distribuira na Telekomu i Supernovi, ćerka firmi Telekoma. Potom je Telekom odobrio višemilionske pozajmice Željku Joksimoviću, koji je kasnije preko svoje firme Minakord kupio Tanjug.

Ipak, najočigledniji dokaz da su motivi Telekoma ne tržišni, već politički, svedoči dokument o udruživanju sa češkom privatnom kompanijom Telenor, odnosno ustupanje kompletne infrastrukture kablovske mreže i celokupnog sadržaja kablovske televizije toj firmi „kako bi se smanjilo učešće SBB-a na tržištu ispod 30 odsto“. Cilj je bio da se onemogući finansiranje medija poput N1, Nove S i Sport Kluba, jer je „uništenje konkurencije“ navedeno u dokumentu, a ne finansijska dobit, kako je tvrdio Telekom.

Samo oni koji gledaju kanale SBB-a znaju šta se u državi dešava

– Ovim potezom Telekoma porastao je značaj onoga što Junajted medija nudi u oblasti informativnog programa jer građani koji nemaju SBB možda mogu da gledaju negde neki fudbal, ali, da bi znali kako živi Srbija, to mogu samo ako imaju SBB na svom kablu – kaže Slobodan Georgiev.

Milan Ćulibrk: Da li su pitali građane?

Glavni urednik magazina NIN Milan Ćulibrk kaže za Danas da ga brine što je uz postojeći dug od 1,4 milijarde evra Telekom na svoja pleća natovario novu obavezu od 600 miliona evra.

– Da li je iko o tome pitao 4,8 miliona građana koji su akcionari Telekoma, a koji će ove godine, od nekada najuspešnije kompanije u većinskom vlasništvu države, dobiti dividendu od čak 1,3 evra. I to bruto. Plašim se da u narednom periodu neće moći da računaju ni na toliko, jer ko zna da li će uz još veći teret otplate duga Telekom uopšte moći da pravi profit – ističe Ćulibrk.

Milosavljević: Telekom je Vučićev „trojanski konj“

Marko Milosavljević, profesor Fakulteta društvenih nauka u Ljubljani, izjavio je za N1 da Telekomu Srbija za 100 miliona evra po sezoni nikako ne mogu da se isplate prava prenosa Premijer lige i da je uveren da je u pitanju „potez kojim Aleksandar Vučić širi geopolitički uticaj na Balkanu“.

– Telekom Srbija koji je državna kompanija služi kao nekakvo oružje ili oruđe za širenje političkih interesa ove sadašnje srpske vlade, kao nekakav trojanski konj kojim se ulazi na tržište nekadašnjih jugoslovenskih republika, prvenstveno sa političkim motivom. Prvo se ulazi sa sportskim programima, a potom će verovatno i sa drugim – naveo je Milosavljević.

Britancima (ni)je jasno zašto Telekom troši narodne pare

Britanski politički portal „Otvorena demokratija“ konstatovao je da Aleksandar Vučić preko Telekomove kupovine prava na prenose mečeva Premijer lige „ostvaruje svoju agresivnu strategiju kako bi širio svoj uticaj u regionu“.

„Telekom je već platio veliku sumu za prava prenosa italijanske, francuske i liga na teritorijama bivše Jugoslavije, i to više nego što je plaćeno za televizijska prava u Nemačkoj i Austriji. Ovo postaje dodatno zbunjujuće ako znamo da na Balkanu živi tek oko 20 miliona stanovnika, u poređenju sa oko 90 miliona u Austriji i Nemačkoj. Zašto bi Telekom Srbija, kompanija u vlasništvu siromašne države, bio spreman da plati tako neverovatnu sumu? Kako može da donese povrat novca poreskih obveznika? Odgovor je da je važnost svega politička. Srpski lideri žele za zaključaju balkansku publiku kanalima sa antizapadnim narativom koji odgovaraju rastućim vezama sa Rusijom, Kinom i Mađarskom. U isto vreme, postoji želja da bude uništena konkurencija u telekomunikacijama i medijima, kao i kreiranje klime u kojoj bi nezavisni mediji bili onemogućeni da funkcionišu i prinuđeni na bankrot. Time bi opozicija bila onemogućena da dođe do televizija sa nacionalnom pokrivenosti, čime bi stisak vlasti aktuelne političke partije dobio dodatno na snazi“, ističe se u tekstu „Otvorene demokratije“, uz konstataciju da je „srpski Telekom očigledno parama poreskih obveznika kupio mečeve engelskog fudbala“, ali i da je time „Premijer liga pristala da bude saučesnik u Vučićevom rušenju demokratije“.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

6 reagovanja na “Zašto je Telekom odlučio da za 600 miliona evra otkupi pravo prenosa Premijer lige?”

  1. Znači mi koji smo pretplatniciSBB-a možemo da se oprostimo od Premijer lige?

  2. Ja i dalje ne mogu da verujem da neko izdvoji toliki novac? Da je 60 mil.pa i nekako ali 600 to je vec cist kriminal,bez sudjenja sve u zatvor!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.