Kome zakon leži u topuzu... 1

Sve ove decenije permanentnih frustracija – služenja Šešelju, izdaje Šešelja; služenja Nikoliću, izdaje Nikolića, petooktobarskog poniženja, straha, godina skrajnutosti i beznačaja, primoran da pogazi celu svoju prošlost, izda sopstvenu ideologiju, u novom odelu koje ne voli da nosi – kratki mu rukavi, zapinje o nogavice – dužan da glumi Obamu, a hteo bi Lukašenka, čovek kom ne treba vlast ako nije vladar; najstrašnije ponižen u Srebrenici pa nateran da otrpi; ponižen pod Trijumfalnom kapijom pa nateran da otrpi; ponižen pri Putinovoj poseti Hramu Svetog Save pa nateran da otrpi, oznojen u kosovskom tesnacu – nazad ne može, a napred ne sme, u večito neutaženoj žudnji za priznanjem, u fobiji od rejtinga, antipod svom biračkom telu a prezren od elite; voljen od onih koje sam ne voli, privilegovano dete koje zamišlja da je bilo huligan – taj i takav konačno je dočekao svoj trenutak.

Nakon godina suzdržavanja, tankog fingiranja uljudnosti i tolerancije, predsednik Srbije je prošle nedelje ipak posustao i na svoj razočarani narod poslao pse. Bila je to divljačka parada mržnje i sadizma.

Žandarmerija je tukla svakog koga vidi, bez milosti i razloga.

Samo ono što su kamere slučajno snimile, već je previše gadno: Uz dozvolu da batinaju po volji, momke koji su mirno sedeli na klupi mlatili su dok nisu popadali, čoveka koji je sedeo u kafiću žandar je vukao po asfaltu za uvo jer se nije pomerio kad je ovaj prolazio pored njega, dečaka od 15 godina policajac je gurnuo s bicikla, pretukao ga i razbio mu bicikl, sredovečnu ženu su bacili na beton, čoveku je policajac nogom gazio po glavi, jednog momka su kolenom gušili dok je vikao upomoć, a njegova devojka pored njega vrištala, drugom dečku, koji je krenuo da zaštiti drugaricu, odrali su toliko kože s ruke koliko je nema na Vučićevom obrazu.

Najgori snimljeni je slučaj nekog nesrećnog čoveka kog je u napadu zverstva tuklo čak 15 policajaca.

Dok je ležao prebijen i bez znakova života, čitava kolona policije je pretrčala pored njega, usput ga onako nepomičnog šutirajući i šibajući pendrecima, da se svaki čuvar zakona zapljune.

Onda su ga dvojica besvesnog odvukla sa kolovoza da oslobode put marici, šutnula ga još dvaput i otišla. Pored tog čoveka su kasnije prošla dva službenika Zaštitnika građana, i umesto da ga zaštite, da vide da li je živ, da pozovu Hitnu pomoć, oni su pozvali – policiju.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je inače konstatovao da te večeri koju smo u ovih par redova opisali, nije bilo prekomerne upotrebe sile od strane policije.

Osetivši slobodu da se posle završenih izbora na kojima je osvojio potpunu pobedu, više ne dodvorava nikom u zemlji, Aleksandar Vučić je na svoj narod poslao konje, pse i suzavac.

U toj večeri opijajuće svemoći, konačno je mogao da bude to što toliko želi. Huligan.

Slika prebijenih ljudi nikada neće napustiti Aleksandra Vučića. On je konačno prelomio kako će ući u istoriju ove zemlje. Čovek koji je hteo i mogao da bude veliki, pokazao se isuviše slabim i da bude demokrata i da bude tiranin.

Ostao je nekakav siledžijica.

Čovek koji tajnim službama naređuje da izmišljaju i traže bilo šta negativno o momku koji se usudio da kaže da mu je otac umro bez respiratora, koji ocu radnika poginulog u fabrici municije odbrusi da mu sin nije radio na modnoj pisti, koji od političkog duela beži kao đavo od krsta, za čijeg mandata novinare sad već i biju, a ne samo kleveću i koji nam se hvali da se četiri puta rukovao s Trampom i da ga je Makron vodio u svoje privatne odaje.

Zato ne treba da nas čudi što je to i čovek u čijoj državi je pristup podacima o epidemiji zabranjen i članovima kriznog štaba, u kojoj se podaci o obolelima i umrlima smanjuju da ljudi ne bi na dan izbora ostali kod kuće i u kojoj zato danas imamo harajuću epidemiju smrtonosnog virusa koju smo prethodno disciplinom celog naroda doveli pod kontrolu.

A pošto je ovo ekonomska kolumna, da kažemo i kako će se to odraziti na srpsku privredu.

Odraziće se katastrofalno. Jer ne samo da sada doživljavamo poraz na oba fronta, i zdravstvenom i ekonomskom, već će politička nestabilnost i proizvoljna upotreba najgrublje sile dodatno odvratiti i one koji su mislili da ulažu ovde od takvog nauma.

Kapitala ima svakakvog, ali onaj koji nama treba ne voli zemlje čijoj vlasti tragovi smrde nečoveštvom.