Prošli su izbori, vratila se korona 1

U nedeljama pred izbore medicinski izveštaji su istrajavali u tvrdnji da se dnevno zaražava po par desetina ljudi, a da umire uglavnom po samo jedan čovek dnevno, da bi odmah pošto je glasanje završeno i SNS odnela pobedu na nivou centralnoazijskih despotija, statistička brana bila probijena pa sada imamo po 200 slučajeva dnevno. Naravno, sada ćemo imati i nove restriktivne mere – one mere koje smo ukinuli da bismo mogli da održimo derbi za naše vođe navijača, da palimo baklje po krovovima beogradskih zgrada i jedne uz druge, stisnemo par hiljada ljudi na mitingu ispred Narodne skupštine.

Sve to je naša „struka“ gledala s aristokratskom indiferencijom.

Međutim, ne samo što je Srbija tako postala jedina zemlja u Evropi koja je u sred pandemije smrtonosnog virusa poslala četiri miliona ljudi pravo u kovid rasadnike biračkih mesta u kojima se zbog spreja ne mogu nositi rukavice, a zbog identifikacije mora skinuti maska, već je Srbija, kako se pokazalo, postala i jedina zemlja na svetu u kojoj je dokazano da vlasti sprovode sistemsku zaveru radi skrivanja istinitih podataka o broju zaraženih i umrlih.

Da, moguće je da i pojedine druge zemlje lažu, od Severne Koreje i Turkmenistana u kojima navodno nema obolelih od kovida, pa do Belorusije ili Turske za koje se sumnja da manipulišu podacima, ali nigde državno prikrivanje istine nije tako dokumentovano kao u Srbiji, u kojoj je BIRN otkrio postojanje dva spiska obolelih i umrlih: jedan za javnost, a drugi za Vladu Srbije. Taj drugi spisak broji i po tri puta više dnevno obolelih od brojke koju Batut javno saopštava i oko 2,5 puta više umrlih nego što vlasti zvanično priznaju. Novinari BIRN-a su otkrili i da svakog umrlog od kovida koji će biti zaveden u statistiku koja se javno saopštava mora da odobri Ministarstvo zdravlja.

Zašto ovo danas nije glavna i jedina vest u Srbiji? Zašto sve televizije i sve novine ne drže ovu vest svaki dan hedovima svih svojih informativnih emisija i na svim svojim naslovnim stranama? Da se ovo dogodilo u Nemačkoj, Britaniji ili Americi, Angela Merkel, Boris Džonson i Donald Tramp više ne bi vodili te države. Pa čak da se ovo desilo i u Srbiji pre 2012. godine, bes javnosti bio bi toliki da bi u najmanju ruku stradao bar ministar zdravlja i ceo taj „stručni štab“, ako već ne i sama Vlada. Imali bismo anketni odbor. Imali bismo mesece pritiska dok se ne bi saznalo ko je kriv, ili barem dok neko ne bi bio žrtvovan gnevnom narodu. A danas, umesto toga, imamo tišinu.

Vlast je organizovala zaveru protiv građana, kako bi od njih sakrila pravi stepen zdravstvene opasnosti po njihove živote i pravi stepen svoje nesposobnosti da ih od te opasnosti zaštiti? Vlast je frizirala podatke i javno poturala lažne informacije da narod ne bi znao koliko je stanje ozbiljno? Pa šta?

To nas ne zanima. Mi o tome nećemo da pišemo. Ko je uopšte taj BIRN? Otkud mi znamo da je to istina? To nije naša tema.

Možemo jasno sebi predstaviti sve racionalizacije urednika i novinara onih medija koji su odlučili da o ovome ćute. Onih urednika i novinara koji su privatno šokirani i sa svojim kolegama, prijateljima i naročito porodicom dele BIRN-ov tekst i raspituju se o svim pojedinostima, ali im ne pada na pamet da o tome nešto i odštampaju. Ili onima koji svoju savest zadovolje protokolarnim pitanjem sagovorniku, posle kog se novinar napravi da nije primetio da uopšte nije dobio odgovor na postavljeno pitanje, pa onda pređe na drugu temu.

Istina je da bi zbog lažiranja izveštaja o broju obolelih od kovida-19 svi odgovorni morali da završe u zatvoru. I da bi čitav Krizni štab, ako ima imalo časti, pre tog zatvora morao da podnese ostavku. A ako se i mi sada napravimo da nam deluje verovatnim da u Kriznom štabu nisu znali za ovu prevaru, onda je bar jasno da nikakve racionalizacije ne može biti među članovima Štaba za njihov ostanak na tom mestu. Ponajmanje je borba protiv epidemije opravdana racionalizacija. Nađite gospodo i gospođe, neku drugu da njom umirite svoju savest, jer ste za ovu suviše inteligentni.

I šta ćemo imati kao epilog sramne odluke da se zarad političke koristi žrtvuju životi ko zna koliko ljudi? Ponovo pune bolnice, ponovo zabrane kretanja koje ovog puta neće biti poštovane, ponovo raspad ekonomske aktivnosti i zatvorene granice za srpske građane. Je li to budućnost u koju verujemo, za našu decu?