Bez ikakve zle namere, i ma koliko voljan da razume sve teškoće s kojima se naša vlast mora svakodnevno rvati, kao uostalom i sve druge vlasti u svim drugim državama u ovoj krizi, čovek ne može, a da se sa lakim razočaranjem koje dolazi od niskih očekivanja ne zapita: „Zar je moguće da ni ovo nisu mogli da urade kako treba?“.
I kako epidemija sve dalje maršira, to nam se pitanje vraća u kraćim razmacima.
Setimo se policijskog časa i zbrke s kućnim ljubimcima. Prvo smeju da se šetaju kučići. Onda ne smeju. Onda opet smeju. Bizarni obrti, da se i toga podsetimo, bez ikakvog medicinskog razloga, već kao izraz proste i nikakvim rezonom objašnjene volje jednog čoveka.
Onda popuštamo mere.
Jeste da je pre 15-ak dana glavni epidemiolog u državi rekao da popuštanja nema dok bar dve nedelje ne budemo svedočili jasnom padu broja novih slučajeva, i jeste da umesto padu, mi ove nedelje svedočimo rastu, ali mere danas popuštamo.
Valjda se svi pravimo da ne vidimo da je sa minimalnih 162 slučaja u četvrtak, broj obolelih porastao na 207 u petak, 296 u subotu i 263 slučaja juče. Ali, nema veze, dve nedelje obaveznog pada više ne pominjemo.
I kako to popuštamo mere?
Pa tako što u nedelju hapsimo ljude koji su izašli da prošetaju kuče van dozvoljenog vremena, ali zato u ponedeljak otvaramo teretane (!) da ljudi slobodno šire bacile jedni na druge dok se naprežu da izvedu još jedno ponavljanje sa 150 kila na benču ili da istrče još koji kilometar više na traci.
Potpuni kolaps razuma onih koji bi trebalo da stoje više i vide dalje, niko nije ogolio tako brutalno kao vlasnici tih istih teretana, koji su odbili da ih danas otvore.
Koliko je zabrinjavajuće što su FitPass sistem i Tonus fitnes centri pokazali veću odgovornost prema javnom zdravlju od naših vlasti, obavestivši svoje korisnike da će uprkos dozvoli države njihova vrata ostati zatvorena? Oni su ljudi spremni da izgube novac, ali očito nisu izgubili glavu.
Onda direktne ekonomske mere. Prvo dobićete 100 evra, pa onda nećete dobiti 100 evra. Morate da se prijavite jer su „tajkuni odbili novac“.
Šta to uopšte znači? Kako se odluke u ovoj državi donose? Nije valjda na Tviteru? I kome se to vlast sveti? Opet bizarni obrt. Opet izraz proste i nikakvim rezonom objašnjene volje jednog čoveka. Maltretiranje ljudi bez smisla i nužde. Nekakav psihološki kvrc.
Onda pomoć privredi od 30.000 dinara po radniku mesečno. Ideja koja ima smisla, ali odmah novi bizaran obrt. Ne možete odmah da uzmete novac, nego tek u maju, ali za plate iz aprila.
Pa zbog toga takav birokratski lavirint da firme ovih dana radnicima širom Srbije umesto celih plata isplaćuju nekakve patrljke da bi mogle da se kako tako uklope u pravne zahteve za dobijanje pomoći početkom maja, a da ih to ništa dodatno ne košta. Država ti pomaže, ali tako što ti prvo odmogne.
I kako se onda opet ne zapitati, zar je moguće da ni ovo nisu mogli da urade kako treba?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
