Strašna reč na slovo R 1Foto: Luca Marziale/Danas

RECESIJA: Amerika je u recesiji. U stvari, Amerika nije u recesiji. Zapravo, da je Amerika bilo koja druga država, bila bi u recesiji, ali pošto je Amerika Amerika, onda nije u recesiji.

Ako zvuči kao da nema smisla, to je zato što nema.

Sjedinjene Države su poslednja dva kvartala završile sa padom bruto domaćeg proizvoda, što je uobičajena definicija recesije koja se rutinski koristi širom sveta, pa i u SAD, iako formalne saglasnosti ekonomske nauke oko precizne, neosporive definicije recesije nema.

Upravo na to teorijsko nesaglasje sada pozivaju svi zvaničnici u Americi, od predsednika Bajdena, preko ministarke finansija Dženet Jelen do guvernera američke centralne banke FED-a Džeroma Pauela.

U SAD recesiju formalno proglašava panel ekonomista iz organizacije pod nazivom NBER, definišući termin kao „značajan pad ekonomske aktivnosti koji je raširen širom privrede i traje duže od nekoliko meseci“.

Dovoljno uopšteno da političari skoče na sam pomen te strašne reči koja počinje na slovo R, iako je NBER samo jednom u istoriji, i to još 1947. propustio da period od dva uzastopna tromesečja sa padom ekonomske aktivnosti proglasi recesijom.

Međutim, zanimljivije od toga što američki Vučić, Mali i Tabaković tvrde da im država nije u ekonomskom opadanju uprkos tome šta podaci koji se uobičajeno koriste govore, jesu njihovi mediji (a i ne samo njihovi), koji nemaju hrabrosti da iz zbog toga prozovu.

Deluje gotovo komično čitati ozbiljne poslovne dnevnike i nedeljnike, koji potpuno suprotno svom redovnom postupanju, sada kada se radi o SAD, svoje naslove o recesiji kvalifikuju sa „možda u recesiji“ ili stavljaju u upitnu formu „da li je SAD u recesiji“ ili uobličuju kao upozorenje neke buduće činjenice „rizik od dolazeće recesije“ ili kao hipotetičku raspravu o akademskom pitanju „kako se izboriti sa sledećom recesijom“ itd.

Sve, samo nikako ono suštinsko, što bi u drugoj situaciji bez trunke premišljanja napisali „SAD je u recesiji“.

PIRINAČ: Rat u Ukrajini doveo je do rasta cena osnovnih prehrambenih proizvoda širom sveta – kukuruza, pšenice, suncokretovog ulja, kao i veštačkog đubriva i zatim posredno i do rasta ostalih poljoprivrednih artikala, ali je jedna važna kultura do sada bila pošteđena – pirinač.

Indija, najveći svetski izvoznik pirinča, zbog suše će imati nekih osam odsto manji prinos, a lošu godinu imaju i ostali najveći proizvođači, Kina, Vijetnam i Bangladeš.

Dakle, posle struje, goriva, ogreva i sve ostale hrane, može se očekivati da uskoro poskupi i pirinač.

PELET: Je odavno poskupeo više nego što će pirinač ikad poskupeti.

Toliko da je Vlada ograničila cenu na 38.000 dinara po toni.

Tih 38 hiljada je i dalje nekih 15.000 više nego što je pelet koštao u vreme pre energetske krize, kada je bio oko 22.000 po toni, ali je manje od 47.000 koliko je cena dostigla u poslednjih nedelju ili dve.

Kako god se gleda, te brojke su za domaćinstva astronomske i neodržive i ne bi bilo iznenađenje da mnoge od 110.000 kuća odluče da ove zime možda ipak uključe TA peć ili klimu umesto kotla na pelet.

Država se toga i uplašila, ali nije uradila dovoljno.

Džaba zabrana izvoza i ograničenje cene ako drveta, kao sirovine koju isporučuju Srbijašume, nema dovoljno i to dovoljno po onoj ceni po kojoj ovo preduzeće tvrdi da peletarima naplaćuje.

Pojedina stovarišta su već sada prestala da prodaju pelet koga imaju na zalihama, nadajući se da će Vladu izložiti pritisku da podigne cene.

Dva rešenja su tu simultano neophodna: strog inspekcijski nadzor prodavaca i zavrtanje ruku u Srbijašumama da poseku i prodaju dovoljno drveta peletarima i prekinu privatnu praksu prodaje „svojim“ posrednicima i „svojim“ povlašćenim peletarama.

GUVERNERKA: Jorgovanka Tabaković je prošle nedelje stigla do punih deset godina na čelu Narodne banke.

Duži mandat od njenog imao je samo Đorđe Vajfert.

I kakav je bio taj njen mandat?

Bio je odličan.

To će reći sve istorijske knjige kad se jednog dana budu osvrtale na period od 2012. do 2022. godine.

Brojke kažu decenija stabilnog dinara, rasta deviznih rezervi i niske inflacije.

To što je to bila i decenija savršene oluje globalnih i lokalnih okolnosti – od rekordno niskih kamatnih stopa do rekordno visokih stranih investicija – manje će se gledati.

Još manje tragični rezultati u nadzoru ugašenih banaka.

A baš nikako odustajanje od nezavisnosti i potčinjavanje centralne banke izvršnoj vlasti.

Oluja je međutim sada krenula da duva u suprotnom smeru.

Inflacija je već dostigla 11,9 odsto, a kamate idu gore.

Pravi trenutak za odlazak u neki drugi film upravo je prošao.

Na muci se poznaju junaci.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.