Zakon o Vulinovoj tetki

Strahuju li kriminalci u belim okovratnicima od čvrste ruke pravde?

Boje li se ministri, bivši i sadašnji, kako će objasniti stanove po luksuznim beogradskim naseljima?

Preskoči li srce poslanicima kad pomisle na svoje džipove a tananu činovničku platu? Ili im se od podsmeha nakrivi brk dok čitaju, recimo, baš ovaj tekst?

Dvadeset inspektora odvojila je Poreska uprava da rade po ovom zakonu.

Dvadeset veličanstvenih ima zadatak da razotkrije one kojima je za tri godine imovina odnekud narasla bar za 150.000 evra više od iznosa njihovih prijavljenih primanja.

Da su u tih 20 sve Herkul do Ahila finansijske forenzike, pa opet ne bi pohvatali sve koji zaslužuju sečivo novog zakona.

Znači, moraće se ići selektivno. Ali, kako?

Hoće li Poreska uprava, kad već ne može da zahvati široko, onda zahvatiti ciljano, birajući one – što jedino ima smisla – koji su po svom položaju najpodesniji da najviše naštete našem društvu i budžetu?

Jesu li to onda razni šverceri i gazde dućana i kafića u kojima se fiskalni račun viđa ređe nego inspekcija u Savamali ili su to direktori javnih preduzeća, šefovi političkih stranaka, ministri, premijeri i predsednici ove države, dakle ljudi čiji svaki milion dobijenog „honorara“ znači 10, 20 ili 50 miliona manje ovoj državi?

Jer, ma koliko utaja PDV-a bila ozbiljna stvar, korupcija je još ozbiljnija. Poreza možete utajiti samo onoliko koliko ste „zaradili“, dok je novac dobijen uzimanjem mita tek mali deo štete nanete državi. Korupcija zato i postoji, da bi neko platio manje nego što treba.

Zato je svakih 150.000 evra imovine nedokazivog porekla otkrivenih kod političara simptom daleko većeg zla nanetog Srbiji.

To je tek dva odsto, pet odsto ili deset odsto „provizije“ plaćene da bi neko kupio državno preduzeće ispod cene, dobio ugovor za autoput bez da mu inspekcija gleda debljinu asfalta ili mogao da nesmetano prevrće kocke u centru Beograda o našem trošku.

Dva miliona evra za fontanu, deset miliona za spomenik, šezdeset miliona za softver – koliko li je provizija od dva, pet ili deset odsto tu isplaćeno i hoće li nam 20 veličanstvenih to ikada otkriti?

Da pomognemo skromnim predlogom Poreskoj upravi u važnom zadatku koji je pred njima, evo par zicera za prve provere: Otkud Vojislavu Šešelju „rejndž rover“ od 140.000 evra?

Da li Zlatibor Lončar zaista vozi mercedes G klase? Gde je najbolja tetka na svetu žene Aleksandra Vulina? Koji su to „prijatelji“ plaćali 60.000 evra godišnje za školarinu deci Siniše Malog? I na kraju, gde je taj fundus iz kog predsedniku Vučiću pristižu najskuplji sakoi na svetu? Vinski podrum da ne pominjemo.

Eto, za početak toliko. Dok ne ojačaju kapaciteti.