Apoteka ljubavi

Ako nisu u taboru koji sve (srećom bezuspešno) pokušava transformisati u nekakvog nekatoličkog i nekonzumerističkog svetog Trifuna, dobar saveznik je – nauka. A posebno evoluciona biologija.

Zaljubljenost je, naravno, hormonalna predigra ili socijalni lubrikant za stari dobri polni snošaj. Naučnici, blesavi kakvim ih je Njutn dao, postavljaju i kontraintuitivna pitanja poput ovih. Čemu uopšte taj seksualni odnos? Pitanje je suvislo, koliko god preponama delovalo izlišno i besmisleno. Naime, priroda poznaje mnoštvo varijacija na temu reprodukcije, a polna je samo jedna od njih. Uzimajući sve u obzir, i jedna od prilično nezgodnih. Zbog malo genitalnog češkanja, jeleni jedni drugima razbijaju glave, kanarinci uče komplikovane melodije, lososi plivaju uzvodno, paunovi razvijaju besmisleno teške repove, a bogomoljce u slast pojedu njihove lepše polovine, tokom trajanja samog sladostrašća.

A ljudska životinja? Muškarci tamburaju u gitare, izmišljaju književnost, kupuju poklone, šepure se skupim automobilima, izvode na večere, pričaju viceve, džogiraju, trče za loptama, dižu tegove i, uopšte govoreći, govore i rade gluposti. Žene ne zaostaju, brojeći unete kalorije, izbacujući ili uvećavajući grudi, farbajući kosu, usne, oči i obraze, hodajući na platformama, noseći veš koji zaseca zadnjicu i uopšte trpeći sve gluposti iz prethodne rečenice. Trpljen, spašen, kažete? Polna selekcija je drangulija koja troši ogromnu količinu energije, vremena, resursa i živaca. A mnoge (vrste) među nama košta i života. Ne bi li bilo lakše da mi taj zov prirode regulišemo nekako drugačije? Prostom deobom? Pupljenjem? Izbacivanjem nekakvih spora? Dođavola, mora li ta polna reprodukcija?

Pa, na izvestan način, mora. I to zbog ogromnog, a tako malog razloga: mikroorganizama. Jer neki od dotičnih skotova izazivaju zarazne bolesti. Sve to radimo zbog žive i agilne ekipe za čije blagostanje se ne brinu ni oni najmilitantniji borci za prava neljudskih životinja. Drugim rečima, seks se na kugli zemaljskoj pojavio kao odbrana većih organizama od napada onih manjih. Kako to?

Naše bućkanje telesnih tečnosti pod jorganom zapravo znači i mešanje genetskog materijala kada je o potomstvu reč. Da se ljudi razmnožavaju prostom deobom, svako bi bio klon svoje majke ili oca, svejedno. To bi nam uštedelo novac za cveće, večeru i čokolade, ali bi nas učinilo izuzetno osetljivim na razboljevanje. Jedan napad nekakve nezgodne epidemije i čitava vrsta nas identičnih i aseksualnih nestala bi dok izgovorimo „jersinija pestis“ (bakterija koja je izazvala crnu kugu).

Međutim, krupnije živuljke su smislile kako da doskoče sitnijim, naskačući jedna na drugu. Svojim neprekidnim mešanjem, seksualna bića dolaze do novih i boljih kombinacija gena u svakoj narednoj generaciji. I zato gripovi dolaze i prolaze, a neki od nas uporno o(p)staju. Uostalom, aseksualne bakterije nemaju tih nezgodacija sa zaljubljivanjem, one se prosto dele i dele i dele. Ali ih je njihova agresivna reprodukcija učinila ranjivim – zato sve izbrišemo jednim upornijim potezom antibiotika. Dve različite reproduktivne strategije živih bića na Zemlji čine stvarni sukob civilizacija planete, a koji nazivamo evolucijom.

Bakterije su tako mali razlog za tako veliku stvar, reći će mnogi zaljubljivci i teloljupci. Međutim, zaboravljamo da su upravo bakterije oblici života koji dominiraju planetom, a ne sisari, gmizavci, ptice ili ribe. Na kraju krajeva, neki istraživači spekulišu da se čak i ljubljenje pojavilo kao metod borbe protiv mikroorganizama. Sve ljudske kulture se ljube, par životinja takođe, a pojedini naučnici navode da je u pitanju strategija kojom se žene bore protiv jedne porodice virusa. Ako žene dođu u posed ovog virusa u trudnoći, postoji velika šansa da će pobaciti. Ali ako pre trudnoće budu izložene malim količinama ovog virusa – dodirujući usne i usne duplje muškarca (ili žene) svojim usnama i usnim dupljama – razviće nešto poput otpornosti. Ovaj virus se, razblažen, nalazi u pljuvački, te ljubljenje deluje poput vakcinacije.

Ne zvuči naročito romantično, zar ne? Ljubljenje i seks su evoluirali kao prirodni antibiotik ili vakcina. Odlazak u krevet je poput primitivnog odlaska u apoteku ili kod lekara. Međutim, sve ove prakse samo su delići veličanstvene priče o želji za opstankom i želji da opstanu naša deca. Reč je o fantastičnoj, bespoštednoj, a ponekad i romantičnoj trci u naoružanju svih protiv sviju, vođenoj željom za životom, a koju zovemo evolucija. Evolucija je sigurno mnogo manje banalna od našeg prozaično smotanog i znojavog drpanja, prevrtanja, ljuljuškanja ili prndačenja nakon viška alkohola i/ili hormona u krvi, iako ta dva stoje u neodvojivoj vezi.

Uostalom, rođendan Čarlsa Darvina bio je samo dva dana pre Dana zaljubljenih. Baš kao predigra.