Čije su naše vrednosti? 1Foto: Luca Marziale / Danas

U kampanji ekstremnih desničara, dveraša, popova i litijaša protiv Evroprajda u Beogradu, tipično se zazivaju nekakve porodične ili tradicionalne vrednosti.

To može da zazvuči zgodno ili seksi, ali ne znači apsolutno ništa.

Drobi se o tome da su naprasno ugrožene vrednosti poput „tradicije“, „porodice“, „pristojnosti“, „duhovnosti“, „naše dece“ i sličnog, što jesu pojmovi sa pozitivnom konotacijom, ali se retko precizno (ili uopšte) definišu.

Ovako se stvara jedan Mi protiv NJih mentalni okvir za društvene sukobe. I prema kojem su većinski porodični ljudi na nekakvom udaru ili pod pretnjom zle i naopake manjine koja bi da uspostavi moralno dekadentnu distopiju.

Na delu je i palamuđevina prema kojoj se zapadna civilizacija raspada pošto se udaljila od tradicionalnih vrednosti. To jest, zato što grešno nastoji da obezbedi bezbednost i ravnopravnost LGBT osobama, rodnu ravnopravnost, sekularnost i mrski multikulturalizam.

A uključimo samo trunčicu zdravog (i istorijskog) razuma. Čija tradicija? Čija porodica? Dođavola, čije vrednosti su u pitanju?

I LGBT osobe takođe imaju i vole svoje porodice i tradicije. Nije ih na svet donela gej roda, niti su pronađeni u gej kupusu. Tradicija homoseksualnih odnosa je dokumentovana još od antičke Grčke, kolevke zapadne civilizacije. Da li su onda i Platonova Gozba ili Država samo izrazi tzv. „ideologije homoseksualizma“, pa ih valja cenzurisati ili zabraniti?

Zatim, tradicija nuklearne porodice (otac, majka i dvoje dece) zapravo je istorijska novotarija i predstavlja karakteristični izraz onog modernog, industrijskog društva nastalog pre par stoleća. LJudi su odvajkada, od doba lova i sakupljanja, živeli u proširenim porodicama, ili zajedno sa babama, dedama, stričevima, ujacima i ostalim tetkama.

Ovo je već porodična tradicija od par stotina hiljada godina. Tradicionalni izraz tog porodičnog aranžmana na Balkanu bila je tzv. porodična zadruga. Uzgred, zahvaljujući dugom trajanju ove tradicije, i danas neretko dižemo sprat na prigradskoj kući (bez fasade) za sina i snajku, umesto da se dotični odsele i žive samostalno u svojoj modernoj, nuklearnoj porodici u gradu.

Da li se to litijaši bore za tradicionalnu srpsku porodičnu zadrugu, i zašto ne? Da li i sami žive u njoj i da li bi voleli?

BEOGRADSKE LITIJE SA PUTINOVIM LIKOM: I onda, čije su tačno porodične ili tradicionalne vrednosti od kojih nam toliko krvare uši ovih nedelja? U pitanju su vrednosti, odnosno narativi koji su izmišljeni krajnje nedavno, i to u – Rusiji Vladimira Putina. To jest, u njegovim fabrikama dezinformacija i lažnih vesti.

Upravo Rusija je 2013. usvojila zakon pod sledećim nazivom: Zakon o zaštiti dece od informacija koje zagovaraju negiranje tradicionalnih porodičnih vrednosti, a koji kriminalizuje ljudska prava i kulturu LGBT osoba.

S tim u vezi, i sam Putin je (lažno) tvrdio da Zapad ukida koncepte „majke i oca“ i da ih je zamenio „roditeljem 1 i 2“ (da li smo čuli za tu dezinformaciju i zašto jesmo?). Ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je (takođe lažno) tvrdio da učenici na Zapadu uče da je Isus iz Nazareta bio biseksualac. Drugim rečima, narajcana odbrana i zaštita tradicionalnih porodičnih vrednosti zapravo je samo veštiji naziv za – propagandni rat protiv Zapada i zapadnih sloboda.

Putinova Rusija samu sebe globalno predstavlja kao bastion tradicionalnih vrednosti i patrijarhalnih rodnih uloga, odnosno kao kontrapunkt moralnoj dekadenciji Amerike i Zapadne Evrope. I zato se na litijama po Beogradu nose ruske zastave ili zastave sa Putinovim likom.

O čemu se radi? Putin nikad nije krio da nastoji da povrati mesto Rusije kao globalne supersile. Međutim, u tom poslu mu je nedostajao bar nekakav ideološki okvir ili sadržaj koji bi privukao građane Zapada i planete za njegovu stvar.

Pošto su marksizam-lenjinizam ispali iz mode po rušenju Berlinskog zida, Kremlj se našao u problemu. Upravo iz tih razloga, izmišljene su tzv. „tradicionalne porodične vrednosti“. Jer zvuče dobro, iako ne znače ništa. Ali ih zato valja zaštititi od sila haosa i bezumlja, odnosno kosmopolitizma, feminizma, postnacionalizma, i ostalih pedera. I što već može da posluži za izdašnu antizapadnu agitaciju. Pa onda, pred opšte izbore u Švedskoj (2018), Italiji (2018) i Nemačkoj (2021), ruska propaganda je u ovim državama preplavila društvene mreže lažnim vestima o devijantnom delovanju gejeva, lezbejki, feministkinja, transrodnih osoba i sličnih babaroga, nastojeći da gurne izborno telo Zapada u ekstremno i proruski desno.

Najzad, iz iste kuhinje je očigledno pristigao i onaj nedavni, lažni, i jeftini video-uradak o „sestri Milki“, a koja iz Nemačke želi da se vrati u Srbiju zato što joj tamo sina teraju da nosi suknju.

KONZ(ERVATIVNA)INTERNA(CIONALA): Ruska bajka o ugroženim moralnim vrednostima može da se odnosi na sve i svašta, iako se najčešće koristi kao napad na zapadnjačke ili liberalne stavove o pravima žena, etničkih i verskih manjina, migranata, i LGBT osoba kao dežurne vreće za udaranje (i neobičnog predmeta nervoze belih muškića).

Suprotno vrednostima koje nastoje da neguju prava slobode izbora, govora i ponašanja, ruski vrednosni sistem tada se predstavlja kao njihov antipod, a sve prema izmaštanoj utopiji ili izmišljenoj tradiciji sela, naroda, vere, vođe i države. I to sa moralno uzvišene pozicije navodno tihe većine, koja je hrišćanski posvećena porodici, deci, i vaskolikoj pristojnosti. Iako se i Vladimir Putin razveo, pa vanbračno živi sa 30 godina mlađom gimnastičarkom (i čija vanbračna deca, uzgred, imaju švajcarske pasoše).

Drugim rečima, Putinov režim je taj koji potkiva konja nove Konzervativne Internacionale ili Konzinterne. Putinoidi u Srbiji samo su žablje digli svoju nogu, preuzimajući ovaj jeftini narativ, odnosno priču za malu decu i umno nedorasle. Međutim, ne i bez uspeha.

Prema Indeksu ranjivosti na uticaj Rusije i Kine, Srbija je najmanje otporna na ovaj uticaj od svih zemalja u uzorku (Bugarska, Crna Gora, Češka, Mađarska, Rumunija, Slovačka). Pa onda više od dve trećine (68 odsto) ispitanika u Srbiji smatra da „Zapadne zemlje, pod velom građanskih sloboda, promovišu moralno koruptivni i dekadentni način života“, odnosno da „ugrožavaju tradicionalne vrednosti“ (55 odsto).

U našem društvu, ovaj neo-KGB narativ se primio, zapatio i raspojasao – a i zalivamo ga usput. Doslovno kremaljske sintagme i vokabular, poput „ideologije homoseksualizma“ ili „porodičnih vrednosti“, postale su deo javnog govora u našoj Republici.

Trabunjanja o tome da gejevi i lezbejke penetriraju u naše kuće i škole da bi nam iskvarili decu i omladinu je prosti propagandni spin zvanične Moskve od pre samo desetak godina. Iako ima svoju predistoriju (ruskog narodnjaštva), a usput i podseća na nacističku propagandu o Jevrejima. A i Sokrata je ubilo zato što kvari omladinu (i izmišlja nove bogove).

Na delu je udica na koju se pecaju gubitnici globalizacije, u hroničnoj potrazi za dežurnim krivcem za sopstveno nezadovoljstvo svetom u kojem žive, i u kojem se ne snalaze. Uzgred, neka naučna znanja, školski programi i propisi se zaista menjaju i osavremenjuju. A neka prava i slobode, o jeresi, šire i na gejeve, lezbejke i trans osobe, kao što su svojevremeno obuhvatili i žene ili crnce. I zato, u pitanju je samo najnovija moralna panika po poznatom receptu lova na veštice.

GDE SU SRPSKE VREDNOSTI SLOBODE: Ali, šta se u međuvremenu dogodilo sa srpskim vrednostima slobode i nezavisnosti iz još Prvog srpskog ustanka? Sretenjskog ustava? Prvog svetskog rata? Sa našim vrednostima antifašizma i jednakosti među ljudima iz Narodnooslobodilačke borbe tokom Drugog svetskog rata?

Sa vrednostima modernizacije, ili hvatanja koraka sa razvijenim svetom? Nije li to bio i ostao taj neki – patriotizam? Takođe jedna krhka tradicija, ali i vekovna ambicija srpskog naroda, od Dositeja, Skerlića i Koče Popovića naovamo? Gde se dedoše vrednosti slobode, jednakosti, bratstva (i jedinstva)?

Pa onda i solidarnosti sa našom braćom gejevima i sestrama lezbejkama, a koji su obespravljeni, maltretirani i potlačeni? I ovaj sociolog i kolumnista takođe ima svoju porodicu, decu, i tradiciju – kao ni najmanji problem sa Evroprajdom, naprotiv.

Koje vrednosti iz naše (ne)slavne tradicije ćemo odabrati? Udvorištva ili ponosa? Ropstva ili slobode? Hijerarhije ili jednakosti? Mržnje ili ljubavi? I zar ćemo u ponosnoj i slobodarskoj Srbiji dozvoliti da nam uvaljuju nekakve pseudo-tradicionalne i šatro-porodične vrednosti, skuvane i zapečene u kuhinji u Kremlju? Kao bubrege umesto muda? Od kad se to plašimo slobode? Srpskog ponosa, prkosa ili Prajda? Zašto radije pokrivamo glavu, klečimo i puzimo pred ikonama, popovima, i najnovijim ruskim carevima? Pa „Vladimire Putine, razmakni nam butine“? Hoćemo li dozvoliti da naše tradicionalne vrednosti budu prodate kao jeftina Putinova propaganda o nekakvoj ideologiji i zaveri homoseksualaca?

U homofobnom narativu o tradicionalnim porodičnim vrednostima radi se jedino o uvezenim političkim vrednostima Putinove Rusije.

A da li su to vrednosti srpskog naroda? Jer i gejevi, lezbejke i ostali, su oni naši sunarodnici, srodnici, prijatelji i komšije.

Drugim rečima, čije su naše tradicionalne vrednosti? I ko je tu onda izdajnik, a ko patriota?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.