Marija Magdalena

Prema popularnoj konvencionalnoj interpretaciji, Marija Magdalena je bila grešnica i/ili prostitutka dobrog srca koja je (i doslovno) pronašla Isusa. S druge strane, pojedine popularne nekonvencionalne interpretacije, od apokrifnih drevnih tekstova sve do holivudskih scenarija (poput „Poslednjeg Hristovog iskušenja“ Martina Skorsezea ili famoznog „Da Vinčijevog koda“), navode da je ona bila Isusova ljubavnica ili čak žena. I sad, iako pričice o prostituciji i isterivanju đavola, odnosno o Isusovom seksualnom životu i uterivanju spolovila svojoj učenici, zaista zvuče kao zapleti iz filmova za odrasle – oni predstavljaju potpunu fabrikaciju ili izmišljotinu. Stvarna priča ili mit o Mariji Magdaleni mnogo su inspirativniji i zanimljiviji od popularnog klišea.

Jer, Marija Magdalena nije bila ni grešnica ni prostitutka. Za one sa jeftinijim ulaznicama kada je reč o stvarnom čitanju Novog zaveta – ona se spominje u sva četiri kanonska jevanđelja, što je po sebi retkost ili kuriozitet. Imenovana je najmanje 12 puta, više od većine apostola. I u njima niti jednom nije navedena kao žena lakog morala, odnosno kao seksualna radnica. Kako sad to? Površno čitanje i gomila likova u Bibliji doveli su do toga da se lik Marije Magdalene jednostavno „spoji“ sa izvesnom Marijom iz Betanije (Jovan 11:1-2) i sa anonimnom naparfemisanom grešnicom (Luka 7: 36-50) koje su Isusu oprale („pomazale“) noge, sušeći ih svojom dugom kosom. Naime, u 6. veku, papa Grgur Veliki jednostavno je proglasio da su ova tri lika – ista osoba, Marija Magdalena. Da li zato što nije bio talentovan za detalje i nije pazio na času, ili zato što nije hteo da komplikuje i onako zakomplikovanu priču, svejedno. Koga briga za činjenice i stvarni biblijski tekst ako možemo da isfabrikujemo zgodnu bajku o putovanju od grešnice do svetice? Motiv pokajnice koja se iskupljuje naprosto zvuči dobro i deluje moćno. Srednjovekovni i renesansni umetnici su otuda Mariju Magdalenu predstavljali kao ženu obavijenu kosom ili krznom, ponekad od glave do pete. Nekada je to bila varijacija na temu duge crvene kose (koja simbolizuje pohotu), a nekad je doslovno ličila na vukodlaka ili samo drevnu reklamu za epilaciju laserom. U pitanju je bio motiv seksualno promiskuitetne „divlje žene“ ili paganske đavolice o kojoj su očigledno potajno maštali fini Evropljani. Katolička crkva je kasnije – mnogo kasnije, 1969. godine – istakla da anonimna seksualna radnica i Marija Magdalena uopšte nisu jedna te ista osoba, ali bilo je kasno. Nezgodna reputacija joj je ostala.

A ko je onda, prema Novom zavetu, zaista bila Marija Magdalena? Pismena, bistra, ali i siromašna i neudata žena (otud prezime po gradu iz kojeg dolazi) i bliska sledbenica Isusa iz Nazareta koji ju je izlečio „isterivanjem đavola“. Što iznova nije metafora za blud i nemoral, već za komplikovanu bolest (Isus je bio poznat i kao egzorcista – Marko 1:34, Matej 8:16, Luka 4:41). Međutim, Marija Magdalena igra glavnu žensku ulogu u verovatno najsnažnijim i najvažnijim scenama u jevanđeljima – onima o Isusovom raspeću i uskrsnuću. Opis sa najviše detalja nalazi se u Jevanđelju po Jovanu, inače najfilozofskijem (Isus kao reč odnosno Logos), pomalo gnostičkom i pomalo antisemitskom, a u celini prilično drugačijem delu u poređenju sa ostala tri kanonska jevanđelja. Dakle, ona je bila hrabra žena koja je, po jevrejskim običajima, pripremila Isusovo („nečisto“) telo za sahranu i koja je bdela pored njegovog groba. I osoba koja je prisustvovala njegovom uskrsnuću.

Ovo nije (bila) mala stvar, naprotiv. Događaj Uskrsa, uprkos analogijama sa zombi filmovima Džordža Romera, bio je nešto filozofski sasvim novo – svojevrsna nada za oprost ili iskupljenje ljudske životinje. Tada je osmišljen i razvijen važan koncept prema kojem Isus nije umro, već uskrsnuo iz mrtvih, zbog čega i njegove ideje i grupa njegovih sledbenika nisu istinski obezglavljeni niti uništeni. U pitanju je i hrabri i moćni stav prema kojem čovek, svaki čovek, odbija da umre jer hoće da živi. Uskrsnuće Isusa istovremeno predstavlja tačku preokreta za hrišćanstvo, trenutak koji je malu jevrejsku sektu i versko-politički pokret transformisao u sasvim novu religiju. Ključna figura ili svedok ovog događaja bila je ova hrabra, mudra i posvećena – žena.

Situacija sa Marijom Magdalenom je još fascinantnija i veličanstvenija kada se radi o apokrifnim jevanđeljima i gnostičkim tekstovima. Dakle, onim koje je crkva izbacila sa spiska zvaničnih ili kanonskih jer se nisu uklapala u sliku o Isusovim rečima, idejama i ponašanjima koju je ta crkva, vekovima kasnije, želela da stvori. Poput, na primer, ezoteričnog Jevanđelja po Filipu, pronađenom u Nag Hamadiju 1945. godine. U njemu, uz detaljne i pomalo sumanute rasprave o grehu, spasenju, materiji i duhu, stoji da su uz Isusa neprekidno bile samo tri osobe – njegova majka, njena sestra i Marija Magdalena, koju je nazivao svojom „saputnicom“ ili „družbenicom“. I koju je „voleo više od svih svojih učenika“ (zbog čega su dotični osećali zavist), i koju je „ljubio u usta“. Holivudski je jednostavno, kao i samorazumljivo, učitavati tu određenu romansu, ali to uopšte ne mora da bude slučaj. U pitanju je najverovatnije alegorija, jer Mariju Magdalenu je Isus opisao kao jedinu koja od svih „vidi svetlost“, dok ostali „slepci“ ostaju u mraku. Drugim rečima, predstavljena je kao simbol mudrosti. Da li je zaista najvažniji trač o tome da li je bila intimna sa Isusom ili ne?

I, konačno, dolazimo do tzv. „Jevanđelja po Mariji (Magdaleni)“, teksta na koptskom jeziku, pronađenom na pijaci u Kairu 1896. godine. U njemu Marija Magdalena preuzima dominantnu političku ulogu kao predvodnica hrišćanskog pokreta. Tu ona vodi glavnu reč, prenosi ostalim učenicima Isusovo učenje, govori o svojim vizijama i razgovorima sa njim, mahom o duhovnom razvoju čoveka i o večitoj borbi duše sa zlom. I njene su ideje bile prilično radikalne, do mere da se drugi apostoli (posebno Andrija i Petar) pitaju da li zaista treba da slušaju jednu ženu, rivala u suknji za poziciju lidera pokreta nakon Isusove smrti („Ova su učenja zaista čudne ideje!“). Beli muškarci, a posebno oni koji su kasnije sklapali Bibliju, ovo nisu mogli da dozvole. Nije nerazumno upitati se kako bi izgledalo hrišćanstvo da je ova verzija jevanđelja postala zvanična dogma.

Zbog svega navedenog, Marija Magdalena se u pravoslavlju i smatra za osobu koja je ravna apostolima, odnosno prvim hrišćanskim misionarima koji su osnovali samu religiju. Katoličanstvo se, međutim, neobično fokusiralo na kult bogorodice, a Mariju Magdalenu je (ne)namerno pobrkalo sa grešnicom. Ali stvarna priča o njoj govori još mnogo toga. Naime, ako se istinski vratimo biblijskom tekstu, što mnogi fundamentalisti ispred klinika za abortus i sa kamenicama na gej paradama prizivaju, moramo iznova razmotriti istaknuto mesto koje su u ranom hrišćanstvu imale žene. Isusovih učenica je bilo mnogo – Saloma, Marta, Marija Kleopova, Jovana, Suzana i druge, a najvažnija među njima bila je upravo Marija Magdalena. Ona je bila neodvojivi i snažni deo Isusovog „užeg kruga“. Tumačila je njegove reči i posvedočila je o filozofski najdubljem i socijalno najvažnijem događaju u hrišćanstvu, Uskrsu. Ali, ona nije slučajno prva koja je videla uskrslog Isusa, niti je bila samo nevina svedokinja ili posmatrač cele gužve. U apokrifnim jevanđeljima Marija Magdalena aktivno raspravlja sa ostalim apostolima, postavlja izuzetno suvisla pitanja i ona je ta koja dobro razume celu hrišćansku stvar, dok ostali ostaju zbunjeni. Prva među jednakima, liderka pokreta i svojevrsna feministička ikona, ona je, Avgustinovim rečima, bila „apostol apostolima“. Hrišćanstvo je rođeno iz njene imaginacije. Uprkos tome, (p)ostala je osuđena na ulogu autsajdera, proste grešnice i/ili puke ljubavnice. Tako tipično i tako tužno.

I zato, ima u toj Bibliji i u tom Uskrsu i nešto mnogo više od čokoladnih zečeva i farbanja jaja, šunki i kobasica. Kao npr. dugokosih i snažnih ženskih figura, priča o praštanju i spasenju, te životu koji traje uprkos nedaćama i smrti. Uz sistematsko brisanje veličanstvenih žena iz zvanične istorije i popularne imaginacije po muškom običaju, naravno. Na kraju, ima tu i nečeg ličnog, a ne samo političkog. Žena koja je ovom kolumnisti i sociologu podarila život, uz beskrajnu i nesebičnu ljubav, nežnost, brigu i pažnju, kao i bezbroj važnih lekcija, praštanja, pomoći i razumevanja zove se Magdalena. I danas slavi rođendan. I zato, umesto srećnog Uskrsa svim vernicima – srećan ti rođendan, mama.