Orhideja iz roda Dracula

Orhideje su fascinantna stvorenja. Danas je poznato između 22.000 i 26.000 različitih vrsta ove biljke, što je dva puta više od broja vrsta ptica i četiri puta više od broja vrsta sisara na svetu. Tokom oko 80 miliona godina evolucije, uspele su da nasele šest kontinenata i gotovo svako stanište na planeti, od pustinja do tropskih šuma, od vrhova planina do dnevnih soba i restorana. Međutim, istinski fascinantna stvar je način na koji su to uspele. Taj način ima različite nazive, ali jedan je najprecizniji: obmana. Naime, malo je nezgodno praktikovati reprodukciju ukoliko smo ukorenjeni na jednom mestu, poput biljaka. Šta tada uraditi? Neke od strategija su usavršavanje boja, dizajna i biohemije sa jednim ciljem – manipulacijom navodno „višim“ bićima poput pčela, bumbara i ostalih. Upravo to rade orhideje.

Na primer, orhideja iz roda Dracula privlači mušice tako što proizvodi neprijatne mirise, poput mirisa buđi, trulog mesa ili mačjeg urina. Neke obećavaju sklonište, imitirajući rupe koje prave insekti. Druge imitiraju cvetove koje proizvode nektar, iako to ne čine, jer je skupo. Ali najlukavija obmana je ona u kojoj se imitira mogućnost seksa. Orhideja pčelica (nazivana i „orhidejom prostitutkom“) zavodi mužjake pčela tako što podražava izgled, miris pa čak i dodir ženske pčele. Sa sve lažnim dlačicama, nožicama i krilcima. Dok siroti mužjak pokušava da se pari sa cvetom, kesice sa polenom se lepe za njegova leđa. I tako sve dok mučenik spreman za ljubav ne ukapira prevaru i sa polenom na leđima, poput gunđajućeg letećeg penisa, odleti do sledeće varke te zgodno nezgodne biljke.

Prepredena genijalnost ove taktike fantastičan je primer evolucije prirodnom selekcijom. I to primer koji upućuje na svu zadivljujuću lepotu prirodnog sveta, čak i kada je o prevarama reč. I, naravno, na bespotrebnost prizivanja bilo kakvih natprirodnosti i bajkovitih izmišljotina. Međutim, priča o orhidejama priča je i o obmani nas samih. Kako svedoči Majkl Polan, profesor žurnalistike na Berkliju, viktorijanci su čovekovo ludilo za orhidejama nazvali „orhidelirijumom“. I smatrali su ga moralno nepodobnim, jer njihov cvet podseća na žensku anatomiju. Naziv koji smo dali ovoj biljci potiče od grčke reči za testis, zbog oblika krtole, a ne cveta.

Naime, možemo postaviti i sledeća pitanja. Da li smo i mi zavedeni njihovom lepotom svaki put kada cvećaru napustimo sa manje para u novčaniku? I ne radimo li to iz istih razloga kao i bumbari: nadajući se snošaju nakon što taj cvet poklonimo? Čini se da mi životinje ne cenimo biljke sasvim dovoljno. Samozaljubljeni u naše kretanje, upravljanje oruđima, jezik i kulturu, i ne primećujemo koliko robujemo tim prividno bespomoćnim stvorenjima sa smislom za obmanu. A robujemo im do mere da smo stvorili preko 100.000 registrovanih hibridnih vrsta orhideja. I fantastičan film „Adaptation“ (2002) sa Nikolasom Kejdžom i Meril Strip, upravo o tom našem odnosu sa cvećem, i među nama samima. Za zverku koja se ponosi svojom kulturom, tehnologijom, samosvešću i mentalnom slobodom – ne izgledamo naročito samosvesni i slobodni dok sa orhidejom u saksiji trčimo do izabranice našeg srca. Kada bi vanzemaljski antropolog posmatrao ponašanje živog sveta na Zemlji, pitanje je koga bi označio kao dominantnu vrstu – obmanjivače ili obmanute. Jer, i mi smo samo lakoverne životinje željne nešto ljubavi.