Svi oni koji su se odvažili na eliminaciju pušačkog poroka polako ali sigurno (a da toga nisu u potpunosti svesni) upadaju u jedan drugi, ništa manji porok. Postaju zavisnici od tzv. elektronske cigarete. To je toliko uzelo maha da je dovoljno osvrnuti se oko sebe i videti jedan potpuno novi sloj uživalaca el. cigarilosa.
Što je interesantno, ti uživaoci predstavljaju šarenolik svet koji dolazi iz najrazličitijih socijalnih i starosnih kategorija. Posebno je zanimljiv fenomen srednjoškolaca koji već koriste elektronsku cigaretu, što znači da se odvikavaju od duvana pre nego što su pošteno i propušili. S druge strane imamo mladež koja iz čistog pomodarstva koristi el. cigarilose. Tako nije malo onih koji su umesto prve cigarete „zapilili“ baš električnu zamenu.
Po svojim spoljašnjim performansama el. cigarilos neodoljivo podseća na muštiklu. Najčešće je pričvršćen za uzicu i obično se nosi oko vrata. Kada ponosni vlasnik hoda ulicom, el. cigarilos mu diskretno landara u ravni srčanog mišića. Možda u tome ima neke simbolike, ko će ga znati. U svakom slučaju, na dohvatu mu je ruke i ponosni vlasnik jedino treba da el. cigarilos prinese ustima i strastveno uvuče dim.
Posmatraču sa strane takav prizor može izgledati kao da se ponosni vlasnik rve sa svojim električnim drugom. Ništa čudno, jer ukoliko pažljivo osmotrite način na koji ponosni vlasnik uvlači dim iz el. cigarilosa, steći ćete utisak kako on to zapravo čini sa nadljudskim naporom. Kao da pokušava da usisa teg od deset kila. Obrazi se uvuku, oči zasuze, a zenice ukrste. Dođe vam prosto da saosećate sa izmučenim trudbenikom. Poteškoće prilikom uvlačenja mogu nastati iz dva razloga – ili je kineska baterija pri kraju ili je u pitanju početničko neiskustvo uživaoca el. cigarilosa. Nasuprot tome, iskusnog korisnika prepoznaćete po tome što dim iz el. cigarilosa uvlači kao što je u Miloševo vreme Marašlija potezao dim iz nargile.
Inače, današnja široka primena i popularnost elektronskih cigareta pomalo nalikuje svojevremenoj kratkotrajnoj pomami radnih ljudi i građana za tetrisima. Verovatno se sećate elektronske igrice koja je ispuštala iritantne zvuke i bila programirana da satima drži konzumenta u stanju hipnoze.
Pamtim jedno letnje popodne na kamenitoj plaži, tada još uvek vojnog odmarališta Valdanos kraj Ulcinja, kada je bar pedeset odsto posetilaca rečenog kupališta konzumiralo tetris. Poređani u formaciji konzerviranih sardina, ljudi su ležali na svojim peškirima i asurama podno mediteranskih borova i satima buljili u tetrise koji su satima odašiljali u etar već pomenute iritantne tonove. Ali svakog čuda tri dana dosta.
Danas bi tetris jedino mogao da egzistira kao eksponat u nekakvom muzeju popularne kulture. Možda slična sudbina čeka el. cigarilose? Vreme ima sposobnost da jede stvari. Ali i ljude.
Uostalom, pogledajte rezultate izbora. Paralela između tetrisa i el. cigarilosa se nameće sama od sebe – u prenesenom značenju, razume se.
Eto, konačno razloga zbog čega i ovog utorka odlučih da garavim papir.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
