Američko-iranski rulet 1

Njujork tajms, naime, piše da je predsednik SAD na petnaestak minuta napustio sastanak o izbornoj kampanji da bi u drugoj prostoriji Bele kuće, pošto se ukazao pogodan trenutak, odobrio “eliminaciju” iranskog generala.

Sledi “osveta za osvetu”. Kako će teći završnica, svet strepi.

Tramp je omiljenom tviter porukom saopštio da su na nišanu američkih raketnih sistema 52 (koliko su diplomata SAD iranski studenti 444 držali 1979. kao taoce) cilja “od najvišeg značaja za Teheran i iransku kulturu”. Predsednik nije posebno imenovao mete, samo je dodao da će “udarac biti brz i veoma poguban”.

Hosein Degan, vojni savetnik iranskog vrhovnog vođe ajatolaha Hamneija i bivši ministar odbrane, u intervjuu Si-En-En televiziji bio je precizan: “Naš odgovor za ubistvo Sulejmanija biće sasvim sigurno vojnički, protiv (američkih) vojnih položaja koje odredimo.”

Teheran je takođe saopštio da se više neće pridržavati nijednog ograničenja, koje mu je nametnuto nuklearnim sporazumom 2015. godine. Donald Tramp je to učinio 2018, govoreći da želi da disciplinuje Iran obnovljenim sankcijama.

Degan je za ovu priliku svoju poruku dopunio otrovnim baražom da Tramp “ne poznaje međunarodne zakone i ne priznaje rezolucije Ujedinjenih nacija, koje osuđuju uništenje kulturnog nasleđa”: “U osnovi on je pravi gangster i kockar, političar bez mentalne stabilnosti, koji zbog svoje odluke mora da bude izveden pred odgovarajući sud.”

Za Sjedinjene Države Kasem Sulejmani je bio isto tako oslikavan, kao ubica i “najopasniji zločinac”, kome su – istina – mnogi stručnjaci, pa i u Americi priznavali “izuzetne vojničke sposobnosti”. Cenjeni komentator telavivskog Haareca Čemi Šalev je, beležeći “entuzijazam Trampovih pristalica u SAD i Izraelu kojim je pozdravljeno ubistvo Sulejmanija”, ukazao i na “predosećanja lošeg raspleta i zabrinutost” u većini svetskih prestonica, i u “najmanje polovini Amerike”, pošto je Tramp bio vođen “verovatno – kao i obično – svojim “nezasitim i amoralnim egom”.

Amerika je, uzgred, potpisnik Haške konvencije iz 1954, koja zabranjuje direktne akcije protiv kulturnih dobara, sem ako nisu pretvoreni u legitimne vojne ciljeve. U Iranu se nalaze 24 objekta svetske civilizacijske baštine na listi Uneska, među kojima je – pomenimo – i Persepolis. Ovih dana, međutim, drevne spomenike istražuju američke nišanske sprave.

Projektil iz drona, kojim je na izlasku iz aerodroma u Bagdadu uklonjen general Kasem Sulejmani, nagoveštava izmenu još jednog propisa Bele kuće i administracije u Vašingtonu sa kraja sedamdesetih godina prošlog veka – naređenja američkim snagama da ne ubijaju visoke zvaničnike stranih vlada.

Pravilo je valjda još na snazi, ali ga Tramp ne poštuje. Prethodni predsednici SAD su ga se držali, iako ništa drugačije nisu ocenjivali komandanta Jerusalimske brigade Iranske revolucionarne garde. Donald Tramp je u svom mandatu Islamsku revolucionarnu gardu proglasio za “stranu terorističku organizaciju”.

Kasema Sulejmanija su dobri poznavaoci čak smatrali za najmoćniju ličnost u Iranu posle ajatolaha Saida Ali Hosnija Hamneija, vrhovnog vođe i naslednika Homeinija, utemeljitelja islamske republike.

Mnogi su ga videli i kao sledećeg predsednika Islamske republike. Dve decenije je general bio na čelu jedi11nice simboličnog imena, Jerusalimska brigada – čija je posebna misija i organizovanje “udarne pesnice” borbenog islama i proiranskih grupa širom Bliskog istoka (Hezbolah u Libanu, Hamas u Gazi, Huti u Jemenu, negovanje zakletih neprijatelja SAD i Izraela u Siriji i Iraku).

Sedokosi general, koji se nije krio, važio je za “prvo lice osovine otpora pravednika”. NJujork tajms – recimo – navodi uverenje jednog američkog zvaničnika: “Sulejmani je želeo da pokaže da može da bude bilo gde, bilo kad, znajući da je praćena meta, ali je bio opsednut upornošću da pokaže da se u svemu vidi njegova ruka.” Nije otud neočekivano da mnogi komentatori smrt Sulejmanija vide kao “značajniji pogodak” od uklanjanja vođe Al Kaide Osame bin Ladena i Abu Bakra al Bagdadija, “kalife” opake islamske države.

Naslednik Kasema Sulejmanija je, javio je AP, njegov dosadašnji zamenik – “dete rata”, kako je za sebe ranije govorio – Ismail Gaani (62), kome je povereno da “nadgleda kakva treba da bude osveta za ubistvo njegovog dugogodišnjeg prijatelja”. Jerusalimska brigada je deo moćne Revolucionarne garde stvorene pre četrdeset godina da brani islamski sistem Irana i da bude, u isti mah, protivteža regularnoj vojsci.

Vremenom je garda postala najsnažnija vojna, politička i ekonomska snaga u Iranu, blisko povezana sa vrhovnim vođom i najvišim zvaničnicima. Bi-Bi-Si procenjuje da u sastavu ima do 150.000 pripadnika, raspoređenih u kopnenim jedinicama, mornarici i vazduhoplovstvu, uz punu kontrolu iranskog strateškog oružja.

Ima i skoro neprikosnovenu moć nad paramilitarnom odbrambenom organizacijom Basidža (100.000 ljudi), “narodnim štitom” od domaćih nezadovoljnika, dobrotvornim društvima i upravlja značajnim delom, jednom trećinom, nacionalne ekonomije.

Na drugoj strani scene je strateška “rasutost” američke armije na Bliskom istoku i u Zalivu: baza Pete flote je Bahrein, Kuvajt je domaćin 13.000 vojnika i Isturene centralne komande.

U sigurne luke Ujedinjenih Arapskih Emirata redovno svraća brodovlje mornarice SAD, a pet hiljada američkih armejaca je u Abu Dabiju gde su stacionirani dronovi i avioni F35. I Sultanat Oman stavlja na raspolaganje svoje luke i baze.

Američko-iranski “ruski rulet” nije okončan.