Dani opomene

Za svet trenutak pomena je 27. januar, po danu kad su sovjetske trupe 1945. oslobodile koncentracioni logor Aušvic – Birkenau. To je rešeno rezolucijom Ujedinjenih nacija, usvojenom u novembru 2005. U Srbiji je izabran 22. april.

Obeležavanje genocidnog stradanja ima utvrđen kalendar.

Istovremeno, obračun sa tragovima prošlosti do danas je nezavršen. Jerusalimska kancelarija Vizentalovog centra upravo je saopštila kakva je spremnost država da pomognu, ma koliko zakasnelom, kažnjavanju krivaca. U najvišu kategoriju stavljena je Amerika „zbog rada na sudskom gonjenju nacističkih ratnih zločinaca“. Drugo mesto dele na ovoj tabeli Srbija, Italija, Kanada, Nemačka, Mađarska i Slovačka. Ove zemlje su „zabeležile bar jedno priznanje i optužnicu krivaca ili podnele zahtev za izručenje nekog od begunaca“. Norveška, Švedska i Sirija su dobile loše ocene: odbijaju da vode istrage ili da optužuju osumnjičene nacističke ratne zločince – kako se navodi – „zbog zakonskih ili ideoloških ograničenja“. Najgore stoje Australija, Austrija, Estonija, Litvanija, Letonija i Ukrajina za koje se kaže da „nemaju legalnih ograničenja da deluju u ime pravde, ali to ne čine, prvenstveno zbog nepostojanja političke volje ili neophodnih mehanizama“.

Direktor Vizentalovog centra Efraim Zurof, istoričar po profesiji, upozorava: „Dok se obično smatra da je starost osumnjičenih zločinaca najveća prepreka za izvođenje na sud, u mnogo slučajeva – više nego bilo šta drugo – politička nespremnost ometa napore da se privedu pravdi, kao i pogrešno mišljenje da ih je nemoguće locirati i identifikovati.“

Ipak, prema saopštenju Zurofa, koje prenosi telavivski Haarec, „u prošlih dvanaest godina u svetu je izrečeno najmanje 99 presuda nacističkim ratnim zločincima, a podignuto je još 89 optužnica, dok je započeto tri hiljade novih istražnih postupaka“.

Na drugoj strani, jedna od najtežih misija u čuvanju uspomene i održavanju lekcije holokausta je otkrivanje svih šest miliona imena žrtava i njihovih puteva do gubilišta, bilo Dahaua, beogradskog Starog sajmišta ili svih drugih. Od osnivanja pre šest decenija to je najodgovorniji posao Jad vašema, muzeja i Centra za izučavanje holokausta u Jerusalimu. Do danas je identifikovano i dokumentovano 4,2 miliona imena. Pedesetih godina prošlog veka na spisku je bilo 800.000, kasnije -1984 – kad su mikrofilmovana bilo je već 1,1 milion stranica sa imenima i detaljnim opisima sudbina. Od 1999. Jad vašem je uveo kompjuterizaciju, razvijajući bazu podataka, sada lako dostupnu sa svake tačke planete na hebrejskom, engleskom, nemačkom, ruskom i španskom jeziku.

Na suđenju Hitlerovom referentu za jevrejsko pitanje u Gestapou, optuženom za ubistvo šest miliona ljudi, Jevreja i drugih naroda, Slovena i Roma, a detaljno su bile navedene i krivice i za pogubljenja u Srbiji, bio sam u avgustu 1961, kad se proces započet u aprilu bližio kraju i kad je izraelski državni tužilac Gideon Hauzner uzimao završnu reč ukazujući da je dokazano kako je „Ajhman, nalazeći se u centru te ogromne klanice bio odgovoran za sprovođenje zločina koje mu je poverio Hitler.“ U staklenom kavezu u dnu bine sedeo je onizak, mršav, u tamnom odelu, u beloj košulji uštirkane kragne, sa pedantno zategnutom kravatom, sa naočarima u debelom okviru, nalik na revnosnog administratora, više nego na monstruma Drugog svetskog rata. Ajhman je delovao najčešće nezainteresovano, retko bi pogledao radoznalo, ali je povremeno nešto beležio olovkama različitih boja, činovnički pedantno i bio je veoma zadovoljan kad bi mogao da ispravi, uz učtivu zahvalnost sudija, neki tehnički podatak o broju ili pravcu transporta u smrt. Njegov advokat je izjavio kako je klijent „strašno postiđen“ što je troškove branioca od dvadeset hiljada maraka platila izraelska vlada, pošto je zapadnonemačka odbila da to učini. Sudije su u decembru 1961. izrekle smrtnu kaznu „zbog zločina protiv jevrejskog naroda, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, a u tome njegova pravna i moralna odgovornost nije manja nego da je svojim rukama obavljao egzekuciju u gasnim komorama.“ Adolf Ajhman je obešen u noći između 31. maja i 1. juna 1962. Njegov pepeo je prosut u Sredozemno more, izvan teritorijalnih voda Izraela, da se i tako zatre opasnost povampirenja ideje svakog holokausta.

Prošlog meseca u centu Beograda osvanuli plakati na kojima se vidi bombarder iz Drugog svetskog rata sa Davidovom zvezdom i slike srušene zgrade Generalštaba i mosta na Dunavu u Novom Sadu, uz poruku „četrnaest godina od NATO bombardovanja, njihov teror i dalje traje“.

O temprora, o mores (O vremena, o običaji) – Ciceronov uzvik pre dvadeset vekova do danas vredi.