Japansko – kineska igra mačke i miša oko par ostrva u Istočnom kineskom moru, od kojih je najveće veličine njujorškog Centralnog parka – preračunao je jedan pedantni izveštač – samo je za izrazitije optimiste „uglavnom političko pozorište, pošto je Azija isuviše uposlena pravljenjem novca da bi imala vremena za ratovanje“. Predigra skorih izbora u Tokiju i predstojeće liderske tranzicije u Pekingu, uvereni su mnogi pažljivije upućeni, ipak je ozbiljnija predstava.
Hilari Klinton, američka državna sekretarka, poziva da na obe strane preovladaju „hladnije glave“, a ministar odbrane Leon Paneta apeluje da se spor reši diplomatski i miroljubivo.
Jedan kineski list – kao doprinos patriotskoj mobilizaciji čitalaca – smatra da treba izbeći besmislenu diplomatiju i okrenuti se glavnom pravcu i „servirati Japanu atomsku bombu“. Londonski Ekonomist prenoseći takvu pomisao – uz opasku „groteskna hiperbola“ – svojoj publici dodaje da je „vlada u Pekingu malo zakasnelo pokušava da ublaži sukob, ali svesna ekonomskih interesa očuvanjem mira, što zvuči veoma racionalno“. Ugledni list, pritom, i sam se upušta u hiperbolično poređenje: „Kina nastupa, kako to ona vidi, posle sto pedeset godina poniženja, okružena nespokojnim susedima, od kojih su mnogi u savezništvu sa Amerikom. U tom kontekstu sporovi oko hrpe stena mogu da postanu značajni poput ubistva nadvojvode.“ Nedeljnik podseća na Ferdinanda 1914. u Sarajevu.
Ozbiljni naručioci iz Kine u Americi su platili čitave oglasne strane u kojima u najvećim novinama optužuju Japan za krađu ostrva. Za Kinu su Diaoju (Senkaku, na japanskom jeziku) ostrvca sada proglašena „svetom zemljom“, koja je bila njena pet vekova, pre nego što ih je Tokio zvanično prisvojio 1895. godine. Posle Drugog svetskog rata mirovnim ugovorom iz San Franciska stavljena su pod kontrolu SAD, a Amerika ih je 1972. vratila Japanu, ali su bila porodično vlasništvo naslednika prvog privatnog kupca. Konačno, tokijska vlada ih je letos otkupila za oko 26 miliona dolara, da bi – navode komentatori – „sprečila da budu korišćena kao nacionalistički fitilj“, kakav se spremao da potpali gradonačelnik Tokija, nameravajući da on otkupi i iskoristi u političkom nadmetanju.
Kontinentalna Narodna Republika Kina (Tajvan, kao druga kineska zemlja, takođe) dugo nije pokazivao interes za stenje – kome više priliči naziv Ostrva divljih gusaka, kao jedinim posetiocima. Odavno nema više onih dve stotine stanovnika i fabrike sušene tunjevine.
U kineskom atlasu sveta, štampanom 1960, u vreme vođe Mao Cedunga, Senkaku ostrva su bila prikazana kao deo područja japanske Okinave. Pošto je 1968. Ekonomska i socijalna komisija UN za Aziju i Pacifik otkrila da more oko ostrva sadrži izobilje bogatstva (naftu i gas), „povremena napetost je mogla da se kontroliše“.
Za najnoviji pristup, prenose agencije, bivša ministarka odbrane Japana Juriko Koike, ima svojevrsno tumačenje. Uz napomenu da „kad se jedom duh pusti iz boce, teško ga je kontrolisati“ piše u kolumni: „Domaća napetost u Kini, posebno zbog političkog čišćenja (slučaj Bo Silaja) pred kadrovsku obnovu za sledeću deceniju i ekonomsko usporavanje, možda guraju pekinšku vladu da igra na nacionalističku kartu više nego uobičajeno, dok predstojeći partijski kongres podstiče želju da se manipuliše emocijama javnosti. Istovremeno, u Japanu su uskoro verovatni izbori, pa su i tamo slične potrebe političara.“
Desničarski nacionalizam u Japanu je značajan faktor zapaljivosti, ukazuje Njujork tajms, skenirajući drugu stranu. Zapadni diplomati, ukazuje list, za ovu rundu zategnutosti okrivljuju Tokio.
Revnosni istraživači beleže porast nacionalizma u Aziji i opšte, a objavljeni stručni tekst dvojice profesora iz Amerike (jedan je Kinez) utvrđuje da je u prostranom području prošle decenije „nacionalizam služio kao moćna prepreka zahtevima za demokratske promene“. Među trideset šest država Kina je na čelu, u posmatranom regionu, a „Amerika i Japan mnogo ne zaostaju“.
Godišnja trgovina Japana i Kine dostiže 340 milijardi dolara, pa su razumljive i obostrane strepnje razloženih aktera na obalama, dok se opipljive štete, u pretećem porastu od dosadašnjih varnica, već uveliko sabiraju.
Na moru – posle međusobnog polivanja vodom japanskih patrolnih čamaca i kineskih (tajvanskih), bez mešanja i dodir pravih ratnih brodova – pojavila se i borbena grupa mornarice Sjedinjenih Država. Američko zvanično saopštenje da se radi o običnoj koincidenciji sa ranijim planom reda plovidbe pacifičke flote. „Možda je tako“, prihvata polovina posmatrača, dok je druga sklonija da su dva nosača aviona sa pratnjom upozorenje i Kinezima i Japancima, da ne dižu preveliku buru.
Kad su pre trideset šest godina, Grčka i Turska oko Imije, daleko manje egejske stene – na koju su sletali samo galebovi – od Ostrva gusaka u Istočnom kineskom moru, Amerikanci su telefonom – u poslednjem trenutku – sprečili rat dva saveznika u istom paktu. Azijskim partnerima, najznačajnijim zemljama tog dela sveta, poruke šalju drugačijom poštom, i diplomatskom i mornaričkom, istina na dovoljno pristojnoj udaljenosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
