Tursko-američki dogovor o udruženom vojevanju protiv Islamske države (ISIL) nosi i znake Judinog poljupca, primećuju cinici. Predsednici Redžep Taip Erdogan i Barak Obama „u savezničkom zagrljaju upustili su se u igru u kojoj svako računa na svoj dobitak“, slažu se manje strogi, ali pritom ukazuju kako je – u partiji bez pouzdanih pravila – za Ankaru „prijatelj mog prijatelja moj neprijatelj“, što će Erdogan iskoristiti, a Vašington će „zažmuriti, dok to ne ugrožava njegove potrebe“. Učinak se deli, po potrebi.
„Jasno je da je dogovor pun dvosmislenosti i za različitu upotrebu“, nepristrasno odmerava londonski nedeljnik Ekonomist.
Predsednik Turske nalazi priliku za svoj prioritet, da (pod barjakom doprinosa uništenju terorizma) zadaje udarac Kurdima – značajnim borcima i najpouzdanijim partnerima SAD u kampanji suzbijanja kalifata na sirijsko-iračkom prostoru – pre svega zbog domaćih političkih ciljeva. Gubitak na biralištima apsolutne vlasti Partije pravde i razvoja (AKP) i ulazak u parlament Narodne demokratske stranke (HDP), značajno naklonjene Kurdima, sve više navodi Erdogana na nove, vanredne izbore, za koje mu je veoma potrebna prethodna „patriotska mobilizacija“: obnovljeni obračun sa protivnikom, sa kojim je prekid vatre zaključen 2013. i počelo diskretno pregovaranje. Oživele bombaške akcije ogorčenih Kurda Erdoganu idu naruku, kao alibi i dobar podsetnik na avet četiri decenije nasilja i četrdeset hiljada žrtava u oba nacionalna korpusa u Turskoj.
Autonomija u Iraku i nacionalno samoorganizovanje u Siriji je sigurna poruka i valjana slagalica za 'jednog dana' državu Kurda, što predsednika Erdogana navodi na „mere zaštite“ preko vlastite granice, zasad više bombardovanjem udaljenih Kurda nego primarne obaveze iz pogodbe – eliminisanja kalifatskih uporišta. Za samo tri dana, beleži Tajm magazin, turski avioni su obavili 155 misija na islamiste, uz tri pogotka, i 400 letova protiv kurdskih ciljeva.
Premija Bele kuće u ovom izvlačenju zgoditaka je kritično važna dozvola da u akcije protiv Islamske države američki avioni polaze iz turske i NATO baze Incirlik, smeštene samo stotinak kilometara od sirijske granice. Dosad su oko dve hiljade puta uzletali iz udaljenog Zaliva, ne uspevajući da ozbiljnije“podignu u vazduh“ i saudijske i druge arapske prijatelje, koji su sa samo 109 simboličnih akcija ostali uglavnom navijači. Vašington se, kao uzvratni dar Ankari, složio sa obrazovanjem „zone očišćene od kalifata“ od stotinu kilometara duž tursko-sirijske granice, od Alepa do obala Eufrata, ali nije nimalo jasno kako će se to praktično i ostvariti.
Turci i Amerikanci nisu složni kad i kome kome će od stranih naoružanih grupa od poverenja prepustiti zadatak proterivanja Isila, pošto ni jedni ni drugi nemaju nameru da svoje vojnike upute na sirijsku zemlju. Analitičar Ekonomista jednostavno kaže da je „zamisao polupečena“.
Iskorak Redžepa Taipa Erdogana objašnjava profesor Soner Čaptaj, autor knjige „Uzdizanje Turske: prva muslimanska sila dvadeset prvog veka“, i savetuje mirniju plovidbu, jer se ipak pre svega radi o Turcima i Kurdima:
„Ankara rizikuje da još bude uvučena u vrtlog sukoba. Ankara može da uzmakne sa ivice nasilja, ako Turci i Kurdi mogu da izvuku pouku iz najnovijih zbivanja, uključujući uspeh kurdske nacionalističke Narodne demokratske partije (HDP) na junskim parlamentarnim izborima, a i da prouče primere uspešnog smirivanja etničkih tenzija, poput španskog modela. Ulazak HDP u parlament je istorijski razvoj. U savezu sa liberalima stranka je osigurala osamdeset mesta među 550 poslanika i ubuduće – ne morate da se ne slažete sa Kurdima – ali više ne možete da ignorišete njihovu politiku…
Kurdi će biti nezaobilazan faktor u turskoj politici samo ako HDP, kao njihova politička ruka, održi svoj liberalni profil. Time će povećati nacionalnu snagu. Predsednik Erdogan se nada da HDP neće biti u stanju da zaustavi nasilje PKK, što bi Narodnu demokratsku partiju koštalo ostanka u parlamentu na budućim (vanrednim) izborima. To bi ponovo donelo Erdoganu zakonodavnu većinu.
Konačno, sada je prilika i Turcima i Kurdima, jer je pred njima zajednička pretnja: Islamska država. Trenutak je za proboj ili poraz.“
Akademska razmišljanja i politička računica nemaju zajednički imenitelj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
