Orban na dva fronta

Samo jedan dan u ovoj nedelji razdvaja nacionalni praznik povećanog patriotskog uzbuđenja (uz uobičajene martovske demonstracije za i protiv vlasti), sećanjem na pokušaj ugarskog osamostaljenja od podaništva carskom Beču 1848. i realnost 2012 – sastanak ministara finansija EU, koji strogo zahtevaju prilagođavanje propisanom porodičnom ponašanju u novom dobu.

Povezano finansijsko i političko disciplinovanje je, svodi analitičar Njujork tajmsa, „napor Evropske komisije usmeren da spreči klizanje unazad mađarske demokratije pod Orbanovom vladom.“ „Volela bih da vidim stvarne promene, kako bi se smanjila razumljiva zabrinutost, a mi još imamo ozbiljnih pitanja, koja se tiču potencijalnog kršenja zakona Evropske unije“, poručuje komesarka EU Vivijan Reding. „Na neke ozbiljne zamerke Mađarska je reagovala, ali još ima nerešenih područja, poput predviđenog obaveznog penzionisanja u šezdeset drugoj godini života 274 sudija i tužilaca, oko potpunije nezavisnosti centralne banke i ustanove za zaštitu podataka.“ Na propitivanju su i vladino doticanje nezavisnosti pravosuđa, Ustavnog suda i medija.

Delimične popravke, recimo oko položaja centralne banke, politikolog sa minhenskog univerziteta Martin Brusis nazvao je „radovima na popravci fasade“. Komesar EU Oli Ren je nešto umereniji; pozdravlja „dobre namere“, ali – dodaje – „potrebne su jasnije obaveze za krajnji učinak“. Neuspeh da se potpunije zadovolji Brisel – navodi Rojters – „može da se završi pred Evropskim sudom pravde, izricanjem kazne, a i zamrzavanjem dotoka EU fondova Budimpešti“.

Na drugoj strani, prošlog vikenda hiljade ljudi pred mađarskim parlamentom zahtevali su odlazak premijera Viktora Orbana i njegove vlade desnog centra, okrivljujući ih za „potkopavanje demokratskih vrednosti i slabljenje ekonomije“. „Moramo odlučno i jasno da kažemo, Viktor Orban i njegova družina moraju što je pre moguće da budu odstranjeni glasanjem na izborima“, poziva Peter Konja, lider Mađarskog pokreta solidarnosti.

Vladajuća stranka Fides odbacuje ovakve zahteve, ističući da je upravo ona „počela obnovu privrede i radi na procesu političke stabilnosti“. „Nikakvi masovni protesti protiv društvenih reformi ne mogu da nateraju vladu da ustukne“, uzvraća partijska predstavnica za medije Gabrijela Selmeši.

Mađarski politički kaleidoskop je, naravno, mnogo složeniji. Pre dve godine Orbanov izrazito nacionalističko – desničarski Fides je trijumfovao na izborima i u parlamentu raspolaže dvotrećinskom većinom, koji je svojim poimanjima prilagodio i odredbe promenjenog ustava. Najnovija istraživanja, prenose agencije, pokazuju da Fides uživa podršku svega dvadeset pet procenata građana. Sledeći izbori, međutim, na redu su 2014. godine.

Orbanova samouverenost je razumljiva, ali ni njegov manevarski prostor nije bez ograničenja. Mađarska je najzaduženija nacija na istoku EU i njene političke neusklađenosti direktno koče Budimpešti preko potrebne finansijske transfuzije. „Obaranje ruke između Brisela i Budimpešte oko domaće, unutrašnje politike čini se da je glavna prepreka formalnim razgovorima za stand by zajam, oko koga moraju da slože i EU i Međunarodni monetarni fond“, podseća upućeni komentator i napominje: „Vlada insistira da joj je potreban kredit samo kao zaštitna mreža, a neuspeh da reši spor sa Briselom i poveriocem iz Vašingtona u nekoliko sledećih meseci može da dovede da pojas za spasavanje Mađarskoj bude još jednom neophodan.“

Vlada se nada da sa Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom postigne sporazum o stand by aranžmanu od dvadeset milijardi evra. Premijeru je neophodno da ponovo izgradi poverenje investitora izgubljenog u prošle dve godine – poručuju znalci prilika – „zbog primene Orbanove neortodoksne ekonomske politike, koja, uz drugo, uključuje najveće evropske takse na operacije banaka i renacionalizaciju privatnih penzionih fondova“. Van svake sumnje, „neophodan je pozitivan odgovor tržišta, a toga će biti tek ako se pokaže spremnost za usklađivanje sa Evropskom unijom“, sigurna je Julija Lakatoš iz Centra za političke analize u Budimpešti.

Pesnik Šandor Petefi (1823 – 1849), po enciklopedijama zabeležen u krštenici i kao Alekandar Petrović, po ocu Srbinu ili Slovaku, sa stepeništa Narodnog muzeja u Budimpešti 15. marta 1848. je recitovao revolucionarnu poemu i čitao dvanaest tačaka zahteva upućenih habsburškom režimu. Mađari praznično raspoloženje 2012. upotpunjuju manje romantičnim Orbanovim megdanom sa briselskim „dvorom“ dvadeset sedmorice.