Različiti računi

– ove nedelje u Varšavi okupi „sabor protiv Irana“, baš u dane kad Teheran slavi četiri decenije nastanka Homeinijeve islamske republike.

Konferencija za koju su, prema agencijskim vestima, upućeni pozivi desetinama država biće – izvesno – skromnija po broju prisutnih, a posebno po imenima učesnika i pored toga što će SAD predstavljati potpredsednik Majk Pens i državni sekretar Majk Pompeo. Najznačajniji ministri spoljnih poslova iz država EU će izostati, a i „zajednička šefica“ Federika Mogerini, neće biti ni Rusije, ni mnogih drugih, a pre svega svih potpisnika nuklearnog sporazuma sa Iranom, koji je Trampa napustio, dok ostali pokušavaju da ga održe.

„Ono što me brine je da poljska vlada stavlja gotovo sva jaja u Trampovu korpu, čak ne i u američku, a sve to na štetu odnosa sa partnerima u Evropskoj uniji“, služeći se jednostavnom narodskom uzrečicom ocenjuje Pjotr Buras, direktor varšavske kancelarije Evropskog saveta za spoljne poslove.

Trud da se, kao diplomatski alibi, prikaže da je u ponudi „širi bliskoistočni meni (Jemen, Sirija, upućivanje u sadržaj američkog plana palestinsko – izraelskog raspleta, iz kuhinje Trampovog zeta Kušnera), odbili su mnogi, bez predomišljanja Palestinci, kao što ga je rado prihvatio premijer Benjamin Netanijahu.

Trampova zamisao može da računa na sunitsko arapsko prisustvo, spremno na svaku mobilizaciju protiv šiitskog Irana i rutinski provereno „učtive“ sledbenike SAD.

Teheran, očekivano, ocenjuje da je okupljanje američko-poljske sednice neprijateljska igra, „još jedan pokušaj Vašingtona da izoluje Islamsku republiku i podeli evropske zemlje u njihovoj iranskoj politici“. Ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif kaže da je konferencija „osuđena na neuspeh pre nego što je i počela“, uz dodatak da će „biti posledica za Poljsku“. Šef diplomatije je čak na svom tviter nalogu podsetio na vreme kad je „Iran u Drugom svetskom ratu pružio utočište i spasao 100.000 poljskih izbeglica“.

Ima, međutim, čak glasova da bi bi spomenici tim davno srećno spasenim sada mogli biti rušeni, a za današnje poljske građane da se „pooštri vizni režim“.

Komentatori posebno razmatraju šta je „varšavska karta“ u ovoj brzopletoj političko – diplomatskoj igri Donalda Trampa. Tako AP u svom tumačenju nalazi da je „poljska vlada udružila snage sa SAD kao zajednički domaćin, nadajući se jačanju svojih veza sa Vašingtonom, dok traži veću zaštitu od Rusije“, ne znači iz veće brige za Bliski istok. Neki posmatrači smatraju da „Poljska istovremeno rizikuje veću izolaciju u Evropi, povezujući se sa Amerikom u pitanju oko koga se glavne evropske sile snažno protive politici Donalda Trampa“. Primećuju da nekako u isti mah Varšava lobira kod Bele kuće i administracije da Sjedinjene Države uspostave stalnu vojnu bazu na teritoriji Poljske, pored povremenih poseta gostujućih američkih jedinica. Ocena poljskih želja iz Pentagona se, kažu, očekuje već u martu.

Kad je ministar Jacek Šaputović saopštavao da se njegova vlada, „želeći da pokaže svetu da je aktivna u čuvanju mira stabilnosti“, saglasila da bude domaćin skupa o Bliskom istoku, šef diplomatije je u toj vesti AP dodao: „Nadam se da će ovo biti od uticaja na porast poverenja i na snažnije prisustvo SAD u Poljskoj.“

Radek Sikorski, bivši ministar spoljnih poslova, koji je ranije bio kritičan prema – kako je govorio – „poljskoj poniznosti prema SAD“, veruje da konferencija 13. februara u Varšavi „može da ojača poljsko – američki savez, ali – takođe – ostavlja Poljsku diplomatski izolovanu u Evropskoj uniji“.

Upućeni znalci iz Evropskog saveta za spoljne poslove ređaju predviđanja o neposrednom ishodu varšavskog sastanka. Tako je Džeremi Šapiro u svom prilogu napisao: „Nije jasno čemu ova koalicija može da se nada. Zajedničko saopštenje, koje opisuje iranski maligni uticaj, sa potpisom nekih arapskih sunitskih država i svežnja saveznika SAD, koji nisu povezani sa Bliskim istokom neće izvesno dalje izolovati Iran. Verovatnije je da je svrha konferencije da održava američku antiiransku platformu u vestima i narativ da Sjedinjene Države i Pompeo ‘nešto rade’ oko uticaja Teherana. Nije uopšte jasno, izgleda ni samoj administraciji, da li Amerika traga za promenom režima, potpunim uništenjem iranske ekonomije ili možda da izaziva Iran kao uvod u rat? Teško je napraviti razdor u Evropskoj uniji ako ne možete da objasnite njenim članovima oko čega stvarno treba da se dele.“

Šapiro i zaključuje: „Besmislena konferencija u Poljskoj neće to promeniti.“

Eli Geremaja dodaje opomenu evropskim zemljama da treba da se čuvaju scenarija u kome bi saopštenje kopredsedavajućih, Amerike i Poljske, bilo predstavljeno kao zajedničko mišljenje svih učesnika.