Regruti i žrtve kalifata

Sada ISIS (ugrožavajući tri kontinenta – Evropu, Aziju i Afriku) smišljeno deluje iz svoja dva štaba, sa prostora sirijsko-iračkog kalifata i preko opakog jezgra u Libiji, ukazuje analiza globalnog islamističkog delovanja, koju je pripremila američka akademska zajednica Istraživački projekt o terorizmu. Dodaje se i da islamskoj državi, ma koliko među sobom različite, savezničku vernost pružaju trideset četiri terorističke organizacije, poput – recimo – Boko harama. Uz takvu dijagnozu, razložan lek sa svoje strane preporučuje Hosein Askari sa univerziteta DŽordž Vašington. Ovaj Iranac, uvaženi profesor međunarodnih odnosa, ističe dva oslonca za iskorenjivanje terorizma: valjan pristup religiji i hitne svetovne reforme u islamskim državama. Profesor Askari jednostavno razmišlja:

„Religija je od kritičnog značaja za celovito rešenje. Muslimani treba da budu ohrabreni da veru vrate sebi iz ruku korumpiranih vladara, sveštenika i džihadista, onih koji imaju svoje lične ciljeve i lažno i netačno propovedaju vrednosti islama. Muslimani moraju da hrabro razmatraju učenje Korana usredsređeno na jedinstvenost čovekoljublja i slobode, kao i socijalne i ekonomske pravde. Kampanja za iskorenjivanje terorizma putem popunjavanja prostora istinskim znanjem o islamu, koji su nasilno zaposeli teroristi, plodnija je od bacanja bombi na njihove ciljeve. Drugi važan stub su dugoročne, zakasnele reforme. Muslimanske zemlje moraju biti ohrabrene, ne naterane, da prihvate političke, društvene i privredne reforme, što je prava podrška zdrave budućnosti za sve građane. Sve ovo za uspeh zahteva vreme. Što se više takav pristup odlaže, terorizam se više učvršćuje novim pipcima. To vodi neskrivenom rasizmu prema milionima muslimanskih građana i izbeglica na Zapadu“

Zanimljiv je nalaz Askarija da je u ponašanju, koje vrednuje Koran, u svetu vodeća država – Irska. Slede je Danska, Švedska i Britanija. Amerika i Holandija dele petnaesto mesto, Francuska zauzima sedamnaest, Izrael dvadeset sedmi, Saudijska Arabija devedeset prva, a Katar stotinu jedanaesti. Među prvih dvadeset pet zemalja nema nijedne islamske, a ni bilo koja arapska nije čak ni u prvih pedeset na ovoj neobičnoj tabeli. U studiji su, inače, mereni elementi prema islamskim idealima u oblasti ljudskih i političkih prava, socijalne pravde i odnosa sa drugim narodima. Askari kaže da su muslimanske države prošle loše, optužujući ih da „koriste religiju kao instrument i polugu moći“.

Analitičari opominju da je u zamišljenom stvaranju islamske supersile, ISIS-u potrebna lojalnost svakog muslimana u svetu, uključujući one u Evropi, beleži tekst u Gardijan, pozivajući se na uvodnik kalifatskog glasila Dabik, koji je još davno poručio da je „siva zona kompromisa uništena“. Posebna meta je, izvesno, Evropa. „Ako su ciljevi mračni, sredstva su jednostavna“, piše londonski list podsećajući na lako regrutovanje „često marginalizovanje mladih ljudi“ (ne isključivo muslimana kao velegradskih „parija“), koji su laka žetva džihadskih agitatora, kojima često nije potrebna posebna ideološka obrada kandidata. Ranije je Al kaida okupljala u stroj isticanjem teoloških argumenata. ISIS u svojim video pozivima nudi izazove adrenalina. Dabik, štampan na više jezika, ukazuje interesentima za služenje roka u kalifatu i na primamljive seksualne pogodnosti, bilo ženidbom sa drugim (ženskim) dobrovoljcima ili silovanjem. Tekst Džejsona Berka u Gardijanu otkriva kako slike iz islamske države na društvenim mrežama prikazuju mlade ljude sa oružjem u rukama, ali pored luksuznih automobila, kakve su samo mogli da sanjaju u evropskim perifernim kvartovima.

Drugi izvori, istovremeno, tvrde da su u poslednjih pet godina, kad je religijska pripadnost mogla da se utvrdi, u terorističkim napadima u čitavom svetu muslimani bili fatalne žrtve, prevedeno u procente u 82 do 97 odsto slučajeva. Kad je pre osamdeset osam godina učitelj iz Ismailije Hasan al Bana, sa šestoricom radnika Suecke kompanije, osnovao Muslimansku braću kao zametak života prema zakonima šarije, propisao je da svaka ćelija u političkom aktivizmu i islamskom dobrotvornom radu mora da upravlja džamijom, školom i sportskim klubom. Istina, stvorio je i paramilitarnu sekciju za bombardovanje i atentate, bar u početku, na Britance. Danas za povratak kalifatu važe drugačije uputstva.