Vuhanski virusi 1

Po više naznaka – sem lečenja obolelih i borbe sa epidemijom – podstiče u Kini i potrebu za svojevrsnom terapijom opštenja vlasti sa građanima.

Javnost je naknadno upoznata da je predsednik Si Đinping još krajem januara na sastanku Politbiroa Komunističke partije podvukao potrebu „boljeg oblikovanja javnog mnjenja i medijskog prostora u skladu sa novim izazovima“.

Prvim pojavljivanjem u javnosti, takođe sa izvesnom vremenskom zadrškom od početka širenja bolesti – posetom zdravstvenoj stanici u Pekingu, disciplinovano noseći masku na licu, gde mu je izmerena i temperatura – šef države je, po mišljenju stranih komentatora, pokušao da „priguši kritike na način kako su vlasti u početku upravljale krizom“.

„Si je komandant u ratu naroda protiv epidemije“, naglasila je u svom izveštaju zvanična nacionalna agencija. „Tokom prošlih nedelja je održao brojne sastanke, primao izveštaje i davao važna uputstva kako da se radi, kao što je o ovoj temi razgovarao sa mnogim stranim državnicima.“

Sinhua zatim dodatno upoznaje da je predsednik putem video konferencije sa zvaničnicima Hubei provincije, najugroženije oblasti u zemlji, grad Vuhan i njegovo stanovništvo nazvao herojima, koje nijedna teškoća i opasnost kroz istoriju nije mogla da slomi“.

Vesti, kako ih prenose više stranih izvora, poput recimo Si-En-Ena, govore da je zapravo tamošnja provincijska vlada krivac za „eksploziju virusa“: „Nedeljama je bilo jasno da je loše postupanje u ranoj fazi vodilo širenju epidemije, bilo zbog birokratske nesposobnosti ili prikrivanja stvarnog stanja od strane lokalnih funkcionera, kakvo je viđeno za vreme slične pošasti, SARS oboljenja 2002-2003. godine.“

Čak je – poznato je – nesrećni lekar Li, koji se i razboleo i umro od COVID 19 zaraze, hapšen „zbog prenošenja glasina“, pošto je upozorio da se virus širi gradom. Sada je Li proglašen junakom, kako britanskoj štampi poručuje kineski ambasador u Londonu, „koga ćemo se sećati zbog njegovog hrabrog postupka“.

Kao izvestan melem u očekivanju da „krivci plate račun za svoje postupke“ došla je objava Nacionalne kontrolne komisije iz Pekinga da je u Vuhan poslat islednički tim da „ispita stvari“, što se tumači nagoveštajem da će „leteti glave“. Centralna TV mreža je pored toga javila da su smenjena dvojica zdravstvenih funkcionera Hubei oblasti, što je protumačeno samo kao početni korak čistke.

Pred većinom analitičara vuhanskog virusa zapravo lebdi pitanje davno uspostavljenog cenzorskog aparata kontrole javnog mnjenja, istina nešto popustljivijeg u trenutno povišenoj opštoj temperaturi, koja medijima dozvoljava da nađu pukotine u uobičajenom sistemu doziranja vesti koje dopiru do običnih građana.

DŽou Hengvan, gradonačelnik Vuhana, koji je ponudio ostavku, u intervjuu nacionalnoj televizijskoj mreži kaže da razume da su ljudi nezadovoljni informacijama koje su im saopštili: „Nadam se da mogu da razumeju da pouzdane činjenice mogu da budu iznesene u skladu sa zakonom. Kao lokalna vlast možemo da obelodanimo jedino ono ono što je odobreno.“

Vrhovni sud je tako objavio javni ukor policiji Vuhana zbog hapšenja uzbunjivača (nazivanih „prodavcima vesti“), koji su pokušali da upozore ljude na opasnost.

„Da je javnost bila upoznata na vreme i primenila neophodne mere zaštite, možda bi to pomoglo da se kontroliše virus“, ističe sudska objava, što – saopštenje zaključuje poukom – „ne znači napuštanje partijskog uputstva o kanalima obaveštavanja i dozvoljavanje širom otvorene (nekontrolisane) kritike.

Predsednik države i generalni sekretar KP Si Đinping je naglasio pred najvišim partijskim radnicima „važnost jačanja smernica u formiranju javnog mnjenja“. Agencije, uzgred, primećuju da je vrhunski propagandista u Kini Vang Hunin u samom vrhu političke hijerarhije, odmah posle premijera Lija Kečijanga.

Zanimljiv je pogled pekinškog dopisnika Bi-Bi-Si mreže: „Neko će platiti ceh za nastalu situaciju oko korona virusa, kad su izgubljene dragocene nedelje usporenim odgovorom na nastalo stanje. Pitanje je samo ko će da ‘odleti’ i kad. Dok se lokalni prvaci suočavaju sa burom javnog gneva, niko ne očekuje da će se sve završiti smenjivanjem dvojice provincijskih zvaničnika.

Naime, tumačenje gradonačelnika DŽoua da nije imao odobrenje odozgo, može da se odnosi na lokalnog partijskog sekretara, možda Hubei provincije, ali i da se razume kao upiranje prsta sve do Pekinga. To znači da partijska struktura treba da bude pretresena. Ili je gradonačelnik taj na koga će da padne teret odgovornosti.“

Ministar spoljnih poslova Vang Ji je na minhonskoj konferenciji o bezbednosti objasnio: „Pod snažnim vođstvom predsednika Sija sigurni smo u snagu Kine da savlada epidemiju“.

Diplomata je poruku dopunio poetskom notom – „posle burnog nevremena, na nebu se pojavljuje duga“.

Dotle – kako jedan rečiti reporter beleži – „nacija se bori sa napadom korona virusa mobilizacijom koja podseća na masovno krstaško postrojavanje u stilu Mao Cedunga, kakvo u Kini nije viđeno decenijama: „I pored sveg arsenala najsavršenijih sprava visoke tehnologije, stotine hiljada odgovornih službenika, partijskih radnika i volontera, proveravaju temperaturu i kretanje građana i koliko poštuju naredbu o karantinu (šezdeset miliona stanovnika Hubei oblasti sme da izlazi iz stana sem jednom u tri dana radi nabavke hrane) i ostala različita uputstva.

Centralna banka, na primer, dezinfikuje novčanice, pa ih potom vraća u promet: dodir sa parama je opasan i kad su virusi u pitanju.