Zamućeni Nil

Referendum o ustavu, kojim predsednik Mohamed Mursi obećava vedru budućnost, naliči više na korak dalje u partiji za uspostavljanje neprikosnovene poslušnosti novom vladaru.

Analitičar Marvan Bishara u Vašington postu skenira: „Koliko Egipićani odbijaju „generalsku republiku“, toliko su i protivnici teokratske države. Pokušaji Mursija i Muslimanske braće da opredeljenje narodne revolucije navode na svoju filozofiju izaziva tektonsko protivljenje. Islamisti prihvataju principe države u kojoj je građanski kodeks – ne šarija – modus operandi i gde religija nije ni udaljena, ali ni nametnuta zakonom“.

„Prvo Egipćani, onda muslimani“, uvereni su poznavaoci većine, „i dok vlasti vode računa o tome, dotle će joj dobro ići“. Predsednikovanje Mursija pokušava da poremeti takav redosled, dodaju.

„Dok politički islam počinje da igra veću ulogu u oblikovanju budućnosti, istovremeno mu se postavlja i izbor: ili će njegovi nosioci postati muslimanski demokrati ili će izgubiti svoje dobitke“, razmišlja i Marvan Bišara.

Mursi je, pošto su protesti protiv njegovog edikta o nedodirljivoj moći sa trga Tahrir došli i pred kapiju predsedničke palate, gde su se isprečili tenkovi, taktički povukao, ili tačnije na određeno vreme prilagodio, faraonski dekret. Ostaje, ipak, da se ponovi suđenje pripadnicima bivšeg režima, a i da je odstranjenje državnog tužioca i dalje na snazi. U nadgledanju referenduma o Ustavu, vojska je dobila pravo da hapsi birače.

Verni predsednikov savetnik (sedmorica su podneli ostavke) je učesnike demonstracija opisao kao „opasne sabotere, koji pokušavaju da potope i zatruju demokratski proces“, uz poruku – „nećemo dozvoliti da revolucija bude ukradena“.

Opozicija, Nacionalni front spasa koji vodi Mohamed el Baradi, a uključuje i Amr Musu i Hamdina Sabahija, Mursijeve protivnike na predsedničkim izborima, tvrdi da rezultat usmerene narodne volje neće popraviti „razbijeno ogledalo“, složenu političku scenu.

Kad referendum prođe, čini se da proces razbistravanja mutnog raspoloženja duž Nila neće daleko odmaći. Martin Otavej iz Karnegijevog foruma međunarodni mir jednostavno predviđa da „na horizontu nema pozitivnog ishoda, a Egipat će biti biti upućen prema obnovljenom autoritarizmu“. Ukazuje i na neumoljivu stvarnost: „U međuvremenu, dolazi zima i po kalendaru i metaforično; Egipat je najveći svetski izvoznik pšenice ali je na ivici bankrotstva. Mursijeva vlada upravo sa MMF pregovara uslove za zajam od blizu pet milijardi dolara, čiji izgledi mogu da budu ugroženi novim nemirima na ulicama. Izbegavanje takve opasnosti zahteva od postmubarakove političke klase da razvije sposobnost i spremnost za umetnost kompromisa, kakav opasno nedostaje u Kairu.“

Ponuđeni ustupci Mursija su nedovoljni. Predsednik se, međutim, oseća sigurno: koliko da je u sukobu sa političkim neprijateljima, čuva armiju kao zaleđinu. Generali su u Egiptu oduvek bivali presuditelji, a kako su posle uklanjanja njihovog prvosveštenika Mubaraka bili u opasnosti od dugoročnijeg isključenja iz igre, sada se – u društvu armije islama – osećaju zadovoljnije. Pripremljene ustavne odredbe daju im „institucionalnu zadovoljštinu“ i čuvaju privilegiju, štiteći ih od prevelikog mešanja civila. „Ako niko ne zatraži njihovu pomoć u mogućim političkim sudarima, ostaće po strani, držeći da to nije njihova bitka“, isečak je iz iscrpne analize u Tajmu.

Pravi predsednikov sudar je – pored nesklada sa sekularnim, liberalnim i hrišćanskim delom sunarodnika – sa sudijama, posebno sa Vrhovnim ustavnim sudom, čega se čak i Hosni Mubarak klonio. Predviđa se da će bar tri četvrtine sudija u protestu protiv referenduma o ustavu, bojkotovati ulogu kontrolnih posmatrača na biralištima.

Šef države, izvesno, zasad dobija utakmice, ali upućeni se sećaju čitave liste njegovih prethodnika, koji su gubili okršaje sa sudijama. Pamte kako je Naser uzalud pokušavao da natera sudije da se upišu u vladajuću partiju i kako je otpuštanjem obavio „masakr delilaca pravde“. Sadat i Mubarak su iskazivali neposlušnost prema sudovima, ne mareći za odluke protiv predočenih rezultata izbora, neustavno obavljanih.

Najžešći Mursijevi kritičari jetko govore da predsednik skida masku umerenosti, sa kakvom je stupio na dužnost. Uporni cinici pominju kako „uspeh uvek nosi seme neuspeha, a dobre vesti su samo prethodnica loših“.