Zvono Fatu Bensude 1

Nema stvarnog razloga  za verovanje da ova istraga neće poslužiti interesima pravde.

Saopštenje glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda (ICC), pravnice iz Gambije Fatu Bom Bensude posle skoro petogodišnjih preliminarnih ispitivanja je nova varnica u palesrinsko-izraelskoj večnoj vatri.

Premijer Benjamin Bibi Netanijahu odmah je oglasio da je nalaz iz Haga “crni dan za istinu i pravdu” i “politička alatka protiv jevrejske države”. Ovakvoj intonaciji, dolivajući ulje na vatru se pridružzuje i gotovo je nadmašuje i najžešći domaći protivnik predsednika vlade i vođe Likuda i dokazuje da, kako piše komentator Haareca, “zaista nema razlike između dvojice protivnika”. Jair Lapid je – sa generalom Gancom osnivač Plavo-bele partije centra, koja na izborima “spasava Izraela od kralja Bibija”. Ovom prilikom nastupa savezničcki: “Tužilac je upao u zamku palestinskih laži i mržnje. Kao bivšsi član bezbednosnog kabineta mogu da svedočim da izraelska armije više nego ijedena vojska u istoriji čini sve da spreči žrtve među civilima.”

Revnosni ministar transporta Bezalel Smotrič zahteva da se palestinskoj upravi uputi 48-časovni ultimatum da povuče prijavu ili će biti “rasturena”.

Politička levica je, zapaža portal Tajms od Izrael, “prilično ćutljiva”

Ima, razumljivo, i drugačijih glasova. “Izraelskoj akrobatici u pokušaju da prekreči svoje kriminalne prestupe ne sme biti dozvoljeno da zaustavi međunarodne legalne napore da konačno odgovara”, smatra Hagai El Ad, izvršni direktor jerusalimske organizacije za utvrđivanje kršenja ljudskih prava B’tselem.

Za palestinskog predsednika Mahmuda Abasa, međutim, taj isti prošli petak – je “veliki i istorijski”. Kaže: “Mi smo postigli ono što smo želeli i od ovog dana haški sud će početi da prihvata slučajeve, na koje smo ranije ukazivali.” Hanan Ašravi i Saeb Erekat, ugledni članovi Izvršnog komiteta PLO dodaju da – nasuprot “izraelskoj histeričnoj reakciji” – pozitivan i ohrabrujući korak Palestinci vide kao objavu da se bliži čas za utvrđivanje odgovornosti i dugo odlagane istrage.

Međunarodni sud, očekuje se, treba da isledi operaciju izraelske vojske u Gazi 2014, mnoge kasnije incidente, posebno otvaranje smrtnosne vatre na učesnike demonstracija duž granice sa “vrućom”palestinskom enklavom, ali na prag suda se stavlja i neprekidno uvećanje broja jevrejskih naselja, za koje Bensuda smatra da “politika naseljavanja civila na Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu može da predstavlja zločin”, uz najnoviji dodatak – plan premijera Benjamina Netanijahua za aneksiju Jordanske doline, što je skoro trećina okupirane teritorije.

Reagovanje ni vlade iz Jerusalima, ni palestinske uprave u Ramali nije iznenađenje.

Smireni telavivski dnevnik Haarec u uvodniku ocenjuje da Izrael “demonstrira grubo i neprekidno omalovažanje međunarodnog zakona i Palestince gura u naručje svetskih insitucija: “Odluka Bensude je poslednje upozorenje, alarm izraelskoj vladi i njenim institucijama. U nekolimo sledećih meseci Međunarodni sud pravde će rešiti da li da otvori (potpunu) istargu. Pored strahovanja od mogućih rezultata, za žaljenje je da Izrael nije u stanju da prizna tragediju, koju je sebi nametnuo slepilom i arogancijom – okupacijom i (jevrejskim) naseljima (na Zapadnoj obali). Zaista je žalosno da samo pretnja spolja može da mu otvori oči.”

Palestinska uprava je potpisom Rimskog statuta 2015. formalno prihatila nadležnost međunaronog suda nad svojom teritorijom. Izrael je od početka delovanja ICC, još 2002. odbio – kako smatra – da pristupi “političkoj igrački”, ističući i sada da ta ustanova nastupa bez osnova, jer u njen delokrug spadaju samo suverene države i ponavlja kako “Palestina to nikad nije bila”.

Bensuda uzvraća da je međunarodna pravda već jednom utvrdila postojanje nadležnosti, ali diplomatskom grančicom stavlja na znanje da će takav stav još jednom biti proveren i, sigurna je, potvrđen.

Haški ICC, inače, po svom ustrojstvu vodi postupke protiv pojedinaca, među kojima mogu da se nađu i vojnici svih činova, pa i političari takođe različitog ranga, ne i država. Ima pravo da pokreće slučajeve ratnih i zločina protiv čovečnosti, kao i genocida u 123 države otad je utemeljen Rimskim statutom 1998. godine.

Upravo započet proces, po mišljenju eksperata, biće dug i komplikovan. Veoma skoro zainteresovane strane (uključujući Izrael) biće pozvane da se izjasne o pristupu Fatu Bensude, a najpre o jurisdikaciji suda.

Odgovori su poznati unapred.

Horizont izuzetno jasno oslikava analitičar Gideon Levi: “I Izrael i njegov premijer (domaća optužnica za mito i zloupotrebu vlasti) su optuženi za krivična dela i pokušavaju da izbegnu pravdu na isti način. Sumnje koje se tiču zločina (jevrejske) države su mnogo ozbiljnije nego kad se radi o predsedniku vlade. Stoga je njen slučaj mnogo opasnije zlo. Ali, gotovo svi Izraelci misle drugačije. Po njihovom shvatanju je pogubnije izopačenje premijera. Niko im nije govorio o kriminalnim prestupima (države), koji se čine svakodnevno. Rečeno im je da je njhova vojska najmoralnija na svetu i to su progutali. Fatu Bensuda nalazi da ima razloga da veruje da je Izrael činio ratne zločine.  Stoga je ovo dan koji su čekali svi koji tragaju za pravdom. Izgledi da Izrael proveri sam sebe su krhki, zapravo nepostojeći. Zbog toga gledamo na Hag kao mesto gde će ratnim zločincima biti suđeno dok u njhovim zemljama ni u snu nema pomena da budu optuženi. Izrael je primer takve države. Možda se trenutak istine približava što će biti veoma dobro za Izrael – da očisti svoje štale.”