Poznog leta dvehiljadite, pojavio se u Politici tekst iz pera Momčila Pavlovića „Peta kolona u kulturi“. Teško ga je bilo prevesti na bilo koji jezik, ali njegov autor je rekao, ukratko, kako se u Centru za kulturnu dekontaminaciju spaljuje srpska kultura.
Kako je policija već bila u „Antiratnom centru“, „Ženama u crnom“ i „Forumu za međuetničke odnose“, nije bilo teško pretpostaviti da će „oni doći“.
I došli su devetog avgusta dvehiljadite. U tom času u Centru je bila postavljena izložba mladih ukrajinskih umetnika.
Dozvolite da čitavu ovu stvar stavim u određeni kontekst. Prema izveštaju Jiržija Dinstbira, specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za stanje ljudskih prava i Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj i Saveznoj Republici Jugoslaviji, početkom avgusta dvehiljadite, napisanog dve nedelje pre ubistva Ivana Stambolića, a nakon trećeg pokušaja ubistva Vuka Draškovića.
„Specijalni izveštač Ujedinjenih nacija primećuje da se Srbija suočava sa rastućim krajnje ozbiljnim i nasilnim narušavanjima ljudskih prava i fundamentalnih sloboda u odsustvu vladavine prava. Savezne i republičke vlasti upotrebljavaju legalne i pravne sisteme da legitimiziraju političku represiju i kriminalizuju opozicione aktiviste, civilno društvo i disidente. Na delu je široko rasprostranjeno odsustvo poštovanja prema legalnim procedurama i rastuće manifestacije državnog terora.“
Evo i kako je izgledala nedelja u kojoj se zbio „događaj“ u CZKD-u.
7. avgusta 2000, opozicione partije imenuju Vojislava Koštunicu, predsednika DSS-a za kandidata na predstojećim predsedničkim izborima.
10. avgusta, potpredsednik Savezne vlade Nikola Šainović izjavljuje na press-konferenciji da posmatrači OSCE i predstavnici zemalja koje su bombardovale Jugoslaviju neće biti pozvani da nadgledaju izbore, i da očekivanje drugog kruga „nije realistično“.
U noći između 6. i 7. avgusta aktivista Demokratske partije je uhapšen u Leskovcu, zajedno sa petogodišnjim sinom dok je lepio postere za izbore, on je zatim bijen u policijskoj stanici u prisustvu sina.
Miroslav Filipović, novinar Danasa i dopisnik AFP, osuđen je na sedam godina robije, a zatim prebačen na VMA zbog „ozbiljnih srčanih problema“.
9. avgusta, beogradski dnevni list Danas kažnjen je sa 340.000 dinara na osnovu Zakona o informisanju.
9. avgusta biva zatvoren Centar za kulturnu dekontaminaciju…
I otvoren, otpečaćen, tada ili nikada. Evo saopštenja Jiržija Dinstbira: „Kampanja policije protiv slobode izražavanja u Srbiji se proširila. Danas, pored toga što je dnevnik „Danas“ sedmi put kažnjen po Zakonu o javnom informisanju, Republika Srbija je krenula i protiv umetnosti. Policija je danas zatvorila beogradski Centar za kulturnu dekontaminaciju i zatvorila inostranu izložbu iz Ukrajine. Pozivajući se na potrebe finansijske kontrole policija je oduzela foto-slajdove umetničkih dela, videokasete i dva kompjutera. Ovo je samo najnovija akcija protiv umetnika. Nedavno je SRJ osudila pisca aforističara Bobana Miletića na zatvorsku kaznu zbog knjige štampane 1997. godine.
Oštro osuđujem obe akcije kao što osuđujem sve napade na slobodu izražavanja. Posebno je žalosno što se ovo događa u zemlji koja je, kao i njena prestonica bila poznata po svojim piscima i umetnicima, po plodnim medijima, i po pozorišnim, filmskim i umetničkim festivalima.“
Hvala Dinstbiru, da nije bilo ovog njegovog saopštenja, nakon alarma Jovana Despotovića i činodejstvovanja Barbare Dejvis, zatim pritiska na Kucmu, ministra spoljnih poslova Ukrajine, te Kucminog pritiska na ovdašnje vlasti, jer izložba u Centru je bila ukrajinska, ja sada sigurno ne bih sedela iznad nekada zapečaćenih vrata CZKD-a.
Ono što me čini očajnom i tužnom jeste što pišem o Jiržiju Dinstbiru koga više nema.
Nikada neću zaboraviti kada je na konferenciji za štampu u Beogradu, u vreme NATO intervencije, na pitanje jednog nezavisnog i profesionalnog novinara o mogućnosti zaštite kada ode na Kosovo odgovorio: „Ne znam da je Ernest Hemingvej tražio zaštitu kada je otišao u građanski rat u Španiji, ili Anre Marlo kada je otišao u Kinu.“
Ovo je jedna mala, rekla bih, vinjeta o jednom susretu sa Jiržijem Dinstbirom. Druga bi mogla biti kada je prilikom otvaranja izložbe Bogoljuba Arsenijevića Makija, marta dvehiljadite, dežurao da interveniše ukoliko se policija pojavi da uhapsi Makija, proneo se glas da je Maki pobegao iz zatvora i da će doći na otvaranje svoje izložbe koja je bila krcata.
Treća bi mogla biti… Svako od nas, Branka Prpa, Katarina Stambolić, Danica i Vuk Drašković, Gordana Suša, Nadežda Gaće, Zdravko Gvero… ima svoj susret sa Dinstbirom.
I Biljana Kovačević Vučo.
I svi koji su ga sretali i koje je sretao imaju svoja sećanja, Dinstbir je deo jednog kolektivnog sećanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
