Najbolji iz Srbije

„Srbija je centar sveta“, „Genijalac iz Srbije“. S jedne od fotografija gleda nas Teodor fon Burg, plavim očima. Zapravo gleda negde, u daljinu. Čestitam Teodoru fon Burgu, i njegovoj majci Magdi fon Burg. Koja u izjavi, neposredno posle saznanja o apsolutnom rezultatu svoga sina, da je prvi na svetu, najbolji matematičar svih vremena, kaže kako zna da sada treba da napravi proslavu, ali da je to neće skupo stajati, jer nema baš mnogo onih koje treba da pozove, kada je o učešću u uspehu i pomoći njenom sinu reč. A onda u štampi kaže i da koristi priliku da izuzetno zahvali „Telekomu“ i Teodorovom učitelju Vladimiru Jankoviću, i svima onima koji su ga podržavali, ali i onima koji su minimalizirali njegove uspehe i sabotirali njegov rad.

„Ovo je proizvod dugogodišnjeg upornog i sistematizovanog rada i ja sam veoma zadovoljna. Vrlo mi je drago zbog njega, a mislili smo da mu se zbog potpuno neverovatnog i nepotrebno dugačkog puta koji smo prešli, punom prepreka, taj san neće ispuniti“, kaže Teodorova majka Magda.

Mogu da zamislim zagrljaj majke i sina Fon Burg, nakon njegovog pobedonosnog povratka iz Argentine. Pa se setih Ahila i Tetide. I neba i zemlje. I Odiseja, Teodora fon Burga, bezobalnog. Međutim, ne mogu a da se ne setim jednoga trenutka u kome su Božidaru Đeliću, tadašnjem ministru za nauku (to ministarstvo više ne postoji pošto nam ne treba, ukinuto koalicijom DS, SPS, PUPS, JS, verovatno se očekivalo da Žarko Obradovićkao ministar prosvete „pokrije sve“), svih sedamdesetoro diplomaca Elektrotehničkog fakulteta zahvalili na pozivu na saradnju i izjavili da su većzaposleni u inostranstvu.

Ne sećam se nikakvog potresa, niti protesta zbog takve činjenice. Ministarstvo za nauku zamenjeno je Festivalom nauke, na nekoliko lokacija u Beogradu, festivalom koji je pored Noći muzeja jedan od najposećenijih, što predstavlja smenu institucionalne brige spektaklom, sve zajedno sa kreacionizmom, kao naukom, sa snažnim ulaskom u škole. Dok nauka prelazi u vašarski spektakl, „da li ste za Egzit ili Guču“. Ne, mi smo za Festival nauke i kreacionizam.

I to u zemlji koja je imala višedecenijsku tradiciju raspolaganja naučnim novostima i saznanjima iz čitavog blokovski podeljenog sveta. Na toj tradiciji stasale su generacije Jugoslovena koje su se spremale da se pridruže osvajanju kosmosa: Neke zemlje su relativno daleko zakoračile u istraživanje tajni neba, neke se grozničavo pripremaju za kosmični skok, a neke se postepeno uključuju u popularisanje i propagiranje poduhvata za osvajanje svemirskog prostora, bliskih i dalekih planeta. Ranije ili kasnije, u ovoj ili onoj meri, svi ljudi, uključujući i Jugoslovene, istraživaće kosmos i putovati po nepreglednim „nebeskim“ putevima, jer kosmos ne pripada, niti može pripadati bilo kojoj naciji ili državi. („Svuda osnivati klubove i kružooke kosmoplova“, Kosmoplov – magazin za kosmonautiku, broj 8, oktobar 69, koji nam je dostupan zahvaljujući Narodnoj biblioteci, Sretenu Ugričiću, časopisu Reči Kosmoplovcima.)

Tu, tamo gledaju plave Teodorove oči. Biće da je reči o utopiji, ili o vrednostima, ili o… pa svemu tome što nije apatija, prolaznost (iako smo svi smrtni, pa i geniji), o svemu onome što nije sve ovo što jeste. Teodor fon Burg je čudo, samo ne festivalsko. Da li to može da promeni odnos ove države prema nauci, i prema prosveti, i prema institucijama?

On je samo svoje čudo, zajedno s drugim matematičarima, pobednicima. I čudo svoje majke, Magde fon Burg, i drugih majki. Koje sanjaju kako će jednom „njihovi unuci biti njihovi pravi sinovi“, kada se sve ovo promeni. Hvala na ostvarivanju snova, nadi, moćima, znanju i talentu, na veličini, hrabrosti i smislu za borbu. „Ostalo je ćutanje.“