p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

 Da ne pominjem liciderska srca, alvu, žele i šarene bombone, alkohol u prevelikim količinama, odmeravanje snage seoskih đilkoša udaranjem u ''krušku'', megafone i preglasnu muziku sa razglasa (tipa – ''grizem staklo da me tuga mine'') iz oronulog doma (ne)kulture. ''Navali narode da vidiš za aluminijumsku dvodinarku čudo neviđeno – žena-zmaj sa dva para krila na leđima, devojčica Lili, uvoz iz Holandije, skače sa njišućeg vratila u lavor sa tri litra vode, amanamakonda – od glave do repa pet metara, od repa do glave pet i po – kad isplazi jezik; pa profesor oklopnih nauka iz Bukurešta''… Rijaliti cirkus najnižeg tipa.

Elem, preveden u stvarnost, gornji pasus izgleda ovako. Sada već ozbiljan ''rat'' na relaciji FIBA-ULEB približava se tački ključanja, a – po običaju – ceh će platiti sirotinja raja, gde je Balkan vazda bio prvi na spisku, a po modelu ''i udarac nogom u guzicu je korak napred''! Da pojasnim: neko promućurniji u FIBI skontao je da treba klupska takmičenja vratiti pod svoje okrilje u roku odmah, a pošto neće moći prve godine Evroliga – mora neka projektovana FIBA Liga šampiona, ali kao drugo po kvalitetu nadmetanje. Dakle, može Evroliga (šesnaest timova), ali ne može Evrokup, pošto FIBA hoće da okupi ostatak jakih, pa će za koju godinicu napasti i Evroligu, srce ULEB-a… Poslovično složni klubovi iz Srbije (Crvena zvezda, Mega Leks i Partizan) potpišu neko papirče kao svedočanstvo ljubavi i podršci ULEB takmičenjima, FIBA se naljuti, shvati da je ''demonstracija sile'' poslednji validan korak i – poizbacuje i našu reprezentaciju (za sada) iz narednih kvalifikacija za Rio i evropskog prvenstva 2017. godine… Onda predsednik, gen-sek, NČ, MR i DT i prateće podguzne muve shvate da je vrag odneo šalu, sroče dva nemušta saopštenja tipa ''ugledajte se na nas sa Balkana i našu poslovičnu slogu'', na šta će se primaoci pisama kidati od smeha i ridati krokodilske suza do iza Vaskrsa… Sad sledi serija sastanaka u našem Savezu, pretpostavljam – posipanje pepelom po glavi, nadgornjavanje između ''večitih'' ko je pošteniji, čiji je (uticaj) veći, ko je dobio više parica i slično…

Uporedo je prvi čovek CZ pojačao retoriku i gleda (u odsustvu Dula) da za medijskog suparnika nađe bilo koga ko se upeca na bućkalo. Pomalo je u raskoraku sa Budućnošću i Cedevitom, sa Alešom Kamnikarom i Damirom Javorom od neolita, sad ne valja ni Sašo Pukl, loše je suđenje protiv CSKA, prozvani su Zoran Radović i Dejan Bodiroga (ej, Bodiroga!?), kao šlag na torti – ''drumski razbojnici iz Makabija''! Ja ni sada ne verujem da se sve ovo događa, s tim što nalazim da ovo sa Makabijem nikako na duži rok neće izaći na dobro po viševekovnoj floskuli – ''gde ćeš golom guzicom na pijane Turke''. Da li je nekolicini čitalaca ove kolumnice sada jasnije šta sam mislio pod odrednicom seoski vašar, panađur? Komentar dobrog i pomalo poštenog bratića NJofre je, pretpostavljate, krajnje tajnovit i originalan – ''ovde su mnogi kršteni kod privatnika, a ne u crkvi''…

Dobro, nastaviće se ''zajebovancija'', kako kaže jedan moj prijatelj iz paviljona, rom. Na kraju i malo istinskog basketa. CSKA je sa 3:0 nad Crvenom zvezdom obezbedio, poslovično, F-4 Evrolige u Berlinu, ostaje da se vidi da li će se (i zašto neće?) konačno, ponovo popeti na mesto broj jedan na pobedničkom postolju. Zvezdi sve pohvale za igru, posebno rezultat, uz nekoliko sitnijih komentara. Prvo, izgubili su seriju jer su pojedinačno, samim tim i timski, slabiji desetak poena od ruskog giganta. Drugo, zato što se trema kod svih aktera pojačava kako se bliži momenat preloma meča, što se videlo u drugoj utakmici, odnosno nema ni na vidiku meč-vinera (Bodiroge?). Treće, jer se Mitrović uklapa, a Gudurić vraća posle bolesti, pa je struktura igre i mreža minutaže donekle poremećena. Četvrto, jer je neko u poluvremenu iznervirao Miloša Teodosića (koji je prvih dvadeset minuta samo dodavao i izbacivao loptu nogom u aut, kao dremuckao) i majstor je rekao u sebi ''e, sad je bilo dosta''. Peti razlog možete ''pročitati'' između redova mojih kolumnica, oni promućurniji posebno…

Dakle, sad nas čeka finale ABA vatrometa (nagradno pitanje: da li ova ligica treba da se ugasi, broj učesnika smanji na dvanaest ili proširi na šesnaest?) između Zvezde i Mege, očekujem da će sve biti mirno, pošto se radi o komšijama iz istog dvorišta, posebno što je CZ jači tim. Zatim u maju Superliga, koju neki nestrpljivo čekaju dva (Partizan i Metalac), a neki strpljivo mesec i po dana (FMP, Borac, Konstantin i Tamiš) i vredno se pripremaju za svojih šest utakmica.

E, tu već ne garantujem da će biti popušena lula mira, mada će biti i dima i vatre.