„Baba iz Babušnice“ u „pedesetici“

A prošle subote, pred protest pred Vladom Srbije, jedna scena došla mi je kao kec na deset da povežem „pedeseticu“, starog (davnog) druga Đoleta i BB. Ne zato što mi je džarnuo u rodnu Lužnicu i Babušnicu, već da skrenem pažnju na manjkavosti naše tviteraške i društvenomrežne „javnosti“.

Prvo pred Vladom: ljudi se tek okupljaju, kamion povezuje skalamerije, a niz Nemanjinu ka (zamalo da kažem železničkoj koje nema) stanici, sa očito ćerkom i prtljagom ide, ne BB, već đoletovskom metaforom – „teta iz Topolovika“ (TT). Hoda žurno, ali „dostojanstveno“, ne „bega“. Ali, u očima joj čitam strah, gotovo izbezumljenost. TT je znatno mlađa od BB, ali i ona je obaveštena da prolazi pored skupa nasilnika, fašista, ženomrzaca… za koje nikad neće glasati, ako uopšte glasa.

Istražio Đole: 70 odsto građana iznad 60 godina ne prati mreže, informiše se samo preko TV ili onih „novina“ koje prepričavaju te televizije. Od ovih, 70 posto glasa za SNS i SPS, a samo 10 posto starijih od 60 – za opoziciju. „Toj populaciji ne šaljemo adekvatnu poruku“. To je ta važna figurativna BB, ali zapamtimo, ona ne glasa samo kako vidi na tim televizijama, nego i onako kako joj kažu mlađi.

Na prvim tzv. demokratskim izborima moja baka koja je baš bila BB, rodom 13 km od B, glasala je za Đurića, poslušavši ćaleta. Ali, kakva je bila, glasala bi za njega i bez saveta da je imala bolju informaciju.

Dakle, otvorenost medija je važna, ali glavni je problem – da li bi opozicija i tada znala da pošalje „adekvatnu poruku“.

Političari, generalno ne poznaju Srbiju. Samo, ova vlast (čitaj AV) je našla način da se makar podilaženjem približi Đoletovim BB.

Jer, Srbija je ona u kojoj vas u gradu s ukinutim prigradskim prevozom taksista (možda i divlji) moli da mu od sume od 250 dinara date avansno 150 da za toliko kupi gas da bi mogao da vas vozi, gde zaposleni govore kako je 13 hiljada mala plata, ali bi dobro bilo da je „bar 16“, gde se fiksni telefonski aparat doskora kupovao na kredit, u kojoj izraz da je neko „derogirao institucije“ gotovo ništa ne znači, jer BB, pa i njihove porodice ne prave nikakvu razliku između predsednika Skupštine, Vlade i države, pa im je utoliko bolje ako je sve to samo jedan, voljeni i sveprisutni.

I ne zaboravimo, BB su se još pre četrdeset-pedeset godina, još kao neveste i devojke raselile iz svojih „babušnica“ i tu su, dobrodošle među nama. Zato sam onomad tvitovao da bi naši lideri jeftinije i brže mogli da upoznaju Srbiju samo kad bi nekoliko dana po tri sata putovali gradsko prigradskom „pedeseticom“. Da prouče „adekvatnost poruka“ bar.

Pošto i psovka postaje politički alat, mogli bi bar da vide da ne umeju ni da psuju kao „pedesetica“. A nadmeno bi sva ispražnjena sela oko Babušnice posprdno nazvali – pičkovci…