Ekskluziva stara 50 godina (Praksa 3)

Praksu na TV Beograd završio sam – ekskluzivom, samo sa kamermanom i toncem, bez kolega sa kojima sam koji put išao na teren i učio, pripomagao u finalizaciji priloga. U neku ruku, to je i danas bar po nepoznatosti ekskluziva. Jer, posle emitovanja nije bilo nekih prisećanja, a da li je u nekoj diplomatskoj arhivi – ne znam.

Nekoliko letnjih meseci, mislim tri te 76. godine u Šumicama, oko hotela Srbija mogle su da se vide desetine (mislim da ih je ukupno bilo oko 100) mladih gostiju hotela, crnih, tamnoputih, sa tenom mulata… poneki vidljivi ranjenik.

Nisam ih tu video ali sam za njih saznao od kolege, prijatelja, kasnije i porodičnog, koji se zvao Žoze Mario Suarez de Ančeta, levičar tvrdio da je pobegao iz Brazila i „dostudiravao“ na FPN (svi su ga znali). Bio je domaćin, prevodilac (portugalski) i koordinator te grupe mladih intelektualaca, revolucionara iz Angole (pobednički pokret POLISARIO).

Naši ih profesori brzopotezno (sad bi rekli u tromesečnoj radionici) obučavaju za diplomatsku službu. Odlična tema, proverili smo da nije „državna tajna“, nije, predložim Jovi Šćekiću, oduševi se. A oduševio se i izmontiranim prilogom. Odavde nisam siguran da li je za TV govorio i neko od profesora, Žoze jeste, kao i klot crnoputi lakši ranjenik Telmo.

Ali, i Filomena, prelepa Filomena, mulatskog tena..! Ne, ne nije išla sa Žozeom, Telmom i sa mnom da vidi moj Vražogrnac. Šteta, nepovratno šteta (po Arsenu), ne sećam se gde je otišla u diplomatiju, samo pamtim, Žoze mi je potom rekao da je Telmo bio prvi ambasador Angole u Briselu. Zaboravio sam i da smo se dopisivali, tek onomad nađem par pisama i svoje koncepte odgovora… Jedan sa molbom da se postara za slanje tekstova iz postrevolucionarne Angole. Ali godinama nisam zaboravio scenu kad naveče idemo kroz zaječarski bogati drvored prema Kraljevici i Domu omladine, a Telmo se svaki čas trza, podseća ga na prašumu u kojoj su pucali na njih sa sličnog, ali većeg drveća. Trznuo se i dva puta kad su Žozea zaskočili iz sporednih ulica prvo Sopot, potom i Nikola moji – sad već duže pokojni poznanici… Budi Žoze, da te ceo svet poznaje!

Naučio sam gotovo sve o procesu rada na TV, ne samo da se „bečim u kameru“ kako Jovan, na novinarskim školicama govorio za one prve najave, već i kako se montira. A bile su dve trake, bela za off i filmska iz kamere… rezač, makaze, selotejp. Nije kao danas kad montažeru na kompu skakuću one raznobojne cik-cak crtice poput na EKG-u kardiologa.

Hteo sam još da opišem kako sam stresno u govoru „sa najvišeg mesta“ (nije Tito!) naučio sve o „pokrivalici“, a zaboravio sam potpuno da sam i posle radio montaže. I eto, ako nije baš dosadno to će sledeće subote, ako imam gde, a rekao sam da neću da me Onaj zaposli kao PIARA!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.