Foto: Radenko TopalovićBilo je to 1996. Bili smo, pa i radili, iako neki otpušteni (još uvek ne smem da kažem ko, a i da se ne hvalim!) u jednoj kući u uličici u najstrožem centru Beograda.
Kuća je bila sa znamenitim pedigreom, što ima veze sa pričom ako se zamisli da je nekad takav pedigre često bio – buržujski.
A to što je u BILA u centru aktuelno je – objašnjava i to što je već nekoliko meseci više NEMA. Došla na dnevni red investitorskog urbanizma.
Kuća je bila podeljena na dva dela (doduše tri, ali taj treći je ovde nevažan). Jedan deo ostao je da ga koriste potomci buržuja, a drugi je koristila jedna tada vremeša teta, kao zaštićeni stanar.
Dobila smeštaj jer je posle Drugog svetskog rata procenjeno da joj je neophodno da ima stan u delu koji je vlasnicima (pr)ocenjen kao višak. Imao bih razloga da gospođu opisujem u nekim negativnijim tonovima, ali i to je ovde nevažno.
Njen dodatni izvor prihoda, ako je osnovne, poput penzije, uopšte imala, poticao je od toga što je jednu sobu godinama izdavala, mahom privremeno, na određeno vreme, pa, znam to, i na nekoliko dana – onom koloritnom svetu kakvog sada nema baš u takvom ob/liku.
Sezonski radnici, vukovci, mladići sa sela što žele da se okušaju u velegradu, pijačni nakupci, prodavci etno i etno robe na kutijama i žardinjerama oko Beograđanke…
Te 1996. kao i često u toj deceniji, bili su izbori što se sad pamte po demonstracijama, kontramitingu…
I negde pred izbore, ajmo malo i u sadašnjost – taman kao prošle nedelje pred ovaj REFERENDUM – otvorim (zajedničko) poštansko sanduče i iz njega poispada dvadesetak pozivčića za glasanje.
Svi na imena nekih od onih što su kroz onu sobu prolazili, a teta ih savesno prijvljivala na boravak.
Mnoga od tih imena jasno su ukazivala da ih nose ljudi koji odavno nisu iz ove zemlje, kakogod se tad zvala. Pa i da su ostali u Bgd. nije ih bilo tu da glasaju na Vračaru. A glasali su svakako.
Znamo kako se završilo: veće gradove uzela je opozicija, Sloba to nije priznavao, bile su najduže svakodnevne demonstracije ne samo u prestoniici, svuda po Srbiji… I onda došao Gonzales da se izrimuje sa leks specijalis!
Ta pobeda opozicije nije otklonila suštinski problem. Sad vidimo Slobini naslednici izvežbani su da na izborima sistemski i sistematski kradu.
Onomad, moj rođak u Zaječaru uz svoj poziv za glasanje na referendumu dobio u sanduče uredan poziv i na ime vlasnika od kog je stan kupio.
A koji je umro pre 30-35 godina. I koji je pozive uredno dobijao i u vreme onih listića sa Vračara. I koga je moj brat uredno i zvanično izbrisao iz biračkog spiska pre više godina.
Uvereni smo da je glasao na referendumu. Znamo i kako. Kao pre 25 godina. I gore. A nigde Gonzalesa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
