Foto: Predrag Mitić

U zemlji gde vladaju i izmiču kaznama kriminal, muljavine i prevare milionskih razmera, i štaviše se ponekad javnosti predstavljaju kao reformski poslovni poduhvati, čak i kad bi izazvala pažnju, pa i kad bi se neki „organ“ zainteresovao, teško da bi se utvrdilo čija je to nadležnost. Jer, ovde i ministarstva međusobno (za reklamu) potpisuju sporazume o saradnji. A slučajna pažnja pretpostavljenog „organa“ završila bi se uobičajeno – nadležnost nije „organova“.

Ipak, prenosim deo pisma koje mi je ovih dana i sam uveren u svakovrsnu uzaludnost toga („svestan sam da je to jalova rabota“) poslao drug, pisac iz Požarevca Milan Janković čiji sam roman „Srp nad Everestom“ pre koju godinu izdao. Dok, kao izdavač, nisam utvrdio da je početak ovog teksta – živa istina. Na novi „srpski“ način ukraden mu je (čitao sam, dobar) roman „Dosije Golubić“.

„Ja sam se svakakvih čudila nagledao a i doživeo sam mnoge gadaluke, ali moja mašta nikada nije otišla toliko daleko da zamisli ovakav scenario. Zamisli Ti, toliku drskost i svesnost da se u ovoj ‘državi’ sve sme, jer te niko neće zakonski opaučiti. Neki tip je shvatio da po srpskim knjižarama nema mog romana, ili ga ima u zanemarljivim tragovima. Potom je skontao da je izdavač iz Sarajeva, i da sigurno neće potezati nikakve mere da bi zaštitio ionako istekla autorska prava na svoje izdanje. Naredni korak je hakerisanje legalnog elektronskog izdanja, objavljenog u Novom Sadu, pod uredništvom g. Rastislava Durmana. (Kada sam mu pisao, g. Durman se zgranuo, jer jesu prebacivali njegova elektronska izdanja u PDF format i postavljali ih na internet sajtove, ali se niko nije dosetio da PDF izdanje fino odnese u svoju ili tuđu štampariju i odštampa ga pod fantomskom izdavačkom ‘etiketom’ Ogled iz Zenice, i pusti u slobodnu prodaju, na ulicu, jer se ipak nije usudio da knjige ponudi u ono malo preteklih knjižara, jer bi neko morao imenom i prezimenom da stane iza otpremnice ili čega već, što bi već bio nekakav trag za ‘istražne organe’.

Ovako, ko bi se majao sa mnom i sa mojom knjigom, i mojim autorskim pravima. Nisam toliki naivko da bih poverovao da bi specijalna jedinica MUP-a jurnula po uličnim ‘sajmovima knjiga’, privela na informativne razgovore buvljačke prodavce i podvrgla ih suptilnim metodama ispitivanja ne bi li se došlo do saznanja gde su i iz kog tajnog magacina dobavljeni pirati mog romana.

Sve što mi preostaje jeste nada da bi dobronamerni i sjajni autori, kao što ste Ti, Stoške ili Boris Rašeta, (bivši ‘Feralovac’ koji ‘Dosije Golubić’ smatra remek-delom), svojim tekstovima ukazali na ovaj, do sada, ja bar mislim, neviđeni i potpuno novi vid izdavačkog mafijaštva“… Milan

Šta da dodam, Milan napisa što bih i ja. Mogu da ga „utešim“ još gorim sopstvenim iskustvom, kao izdavač: morao sam da platim PDV na ulog stranog partnera u zajednički posao (lično ministar mi je to savetovao, a znao da ne treba), otkrio da neki štampari glatko potkradaju enormnim doštampavanjem knjiga, da MUP nema stručnjake za ovu vrstu krađa, a oni za „pirateriju“ ne znaju šta je remitenda, da distributerske firme mogu da rade iako su ugašene, ili da promene ime i vlasnika, a zadrže PIB i tvrde da nisu dužni, da „veliki“ knjižari ne plaćaju izdavače po prodaji, nego odrede mesečni budžet, pa plate kome ‘oće..