Kao na tarabi 1foto Radenko Topalović

Dan posle! Dan nakon onog obraćanja A. V. posle sednice Saveta za bezbednost.

Ustanem uobičajeno u šest, petlovi su ažurni, kad ono – nema struje. Ovde u selu se to često desi kad je kiša. Ali, sad je nema, ali ni struje.

Odmah se setim jednog prijatelja koji je na Tviteru jednom rekao da su ti kvarovi i kvarovi po selima, po provinciji jedan od vidova prinudnih restrikcija.

Jutarnji nestanak menja dnevne rituale i raspored – a doktori stalno opominju da stariji ljudi valja da imaju ustaljene navike. Kako npr. skuvati čaj za još starije roditelje.

Imamo dva štednjaka na drva jedan u kući, a drugi smederevac ako se to sad ne zove peconac ili peconijevac. Oni se lože namenski za određene operacije i kad struje nema na duže. I za to ima taman toliko ili manje drva za potpalu.

Ali, ko da mi kaže da li je ovo na duže ili na kraće. Setim se kamperskog primusa, kad u njemu bilo gasa samo toliko da voda dođe do tačke ključanja, čaj nije bio vreo, a smislio sam novi postupak za kafu bez pene.

No, nije ovo sitni poremećaj dnevnih ritualnih navika – ovakva iznenađenja ako učestaju, a ko to može znati, podrazumevaju dodatne poslove i sredstva – pripremu više drva za potpalu, konzerve za primus (odmah sam kupio dve srećom u lokalnoj prodavnici). O tome ćemo nekom drugom prilikom.

E, ta prodavnica to je tema.

Ne računajući petljanja o Kosovu, u stilu „mož da bidne, ali ne mora da znači“ i „pritisnućemo bežeći“ one što nas pritiskaju, videće oni svog boga kad savijemo rep u ćošku u koji su nas saterali – najeksplicitnija Vučićeva poruka bila je ona o nestašici mleka.

Rekao je da to nije tačno, nabrojao hektolitre i zamolio (ne verujte sebi!) – „imajte poverenja u svoju državu“, ima mleka.

Tražim mleko, nema. Kažem prodavačici, a jeste li čuli da ima i da treba da imamo poverenja u svoju državu.

Odgovara mi kako bih i sam na to pitanje odgovorio: „koja država!!?“ (Đavo je tako hteo, izlazeći iz radnje vidim kamion cisternu na kojoj piše „sirovo mleko“ kako odveze jutarnju mužu krava jed(i)nog većeg lokalnog stočara. Znači – relativno – čekamo apsolutno – ima mleka, ali treba da se vrati ili da ode negde drugde.)

Pa šta onda znači – verujte svojoj državi.

Ne zato što je to postalo moderan pojam, ali odgovor je – to je DISKLEJMER.

Znači, kako kažu rečnici, poruka kojom se neko odriče odgovornosti za neko (ne)činjenje.

„Odomaćio“ sam to i prevodom – i na tarabi piše.

Kao i u moskovskoj Pravdi u onom starom vicu. Kad se jedan zaslužni trudbenik požalio fabričkom komitetu da je kao udarnik zaslužio stan, a nije ga dobio. Oni ga pošalju na više instance koje ga umalo uhapse, pokazujući mu Pravdu od tad i tad koja na naslovnoj strani donosi čak i sliku dače koju je „dobio“. U Pravdi, kao na tarabi!

Ali, verujte državi ima mleka, a baš me briga da li ga ima, poruka je koja ima više slojeva. Kao da kaže, ja kažem ima, a vi se nosite dođavola ako ne verujete.

Ili, ako se lakše vari, kao u onom moralnom ucenjivanju dece – „ja sam ti rekao nemoj, a ti uradi kako hoćeš“. To je već zlostavljanje!

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.