Foto: Radenko Topalović Pomenuli smo prošli put neka apsurdno-nezamisliva krivična dela u kampanji, za koja destruktori institucija (vlasti) ne haju, izmišljajući dalje još nezamislivije izgovore za odsustvo pravnih postupaka. Kako bi dalje gazili i po ostacima ostataka zakonitih procedura.
To opoziciji, bar onoj željnoj suštinskih promena uveliko podseca šanse da dođe do većine za promene, mada i matematička većina onih koji preskoče cenzusčić pre garantuje političku krizu, nego put u novo.
A i okrnjenoj vlasti mogućnost da bezočno i bezobzirno uradi štagod zamisli, pa i dodatnu represiju pod davnim kredom – pa šta?
Nema sumnje da se u društvu dešava izvesno pozitivno vrenje, čak, čini se, veće od onog što je na prvi pogled vidljivo.
Ali na drugi pogled, uz sve u čemu vlasti kriminalom podrivaju šanse opozicije, ima i nečeg što opozicija nema dovoljno u vidu.
U javnom nastupu!
A to može biti kvasac na vagi da se ono vrenje ispeče u HLEB SLOBODE.
Mase sličnomislećih i probuđenih ne treba mnogo ubeđivati, veliki grumen kvasca je u apsitnentima, među kojima postoje (ne)obavešteni, relativno obavešteni (medijska strahovlada!) i oni koji ni u kom slučaju neće glasati.
Ali, prvim trima grupama treba pridotati i pokolebane pristalice vladajućih partija.
Za prilaz svima njima potrebno je uprostiti govor.
Ne zato što su oni prosti, već zato što samo poruke koje su NAJMANJI ZAJEDNIČKI SADRŽALAC u prevođenju jezika sistema i politike na jezik života, imaju šanse da budu razumljive i da se šire među različitim slojevima društva.
Pomenuli smo gore reč(i) (destruirane) institucije koje su se gotovo izlizale od upotrebe, a velikom broju birača one malo govore – naprosto ne mora svako da zna ustrojstvo države, a da ne govorimo o tome da mnoge ljude nije briga što ne znaju šta je skupština (sad je cirkus!) šta vlada, a šta ovlasti predsednika.
Npr, kad jedan lider kaže da će posle pobede razorene INSTITUCIJE VRATITI NA FABRIČKA PODEŠAVANJA, pogrešio je u poruci svim onim trima grupama.
Prostije, a više od figurativnog – zašto bi korisnik mobilnog koji teško živi, a takvih je na milione, morao da zna šta su fabrička podešavanja, makar mu je jasno da je nekad radio – U FABRIKU!
Kad se ono u drugom duelu Nikolić – Tadić kampanja ovog drugog bazirala na nepostojećem Tominom valjda master radu, on odlazi u atrijum BU i parira Nikoliću spotom da je tu završio studije.
A hoće da ubedi da glasaju za njega one brojne u društvu koji kažu „džaba mu, Toma će ga prejebe bez diplome“. (A čuo sam ženu i ispričao to i BT-u koja je spot propratila rečima – gle, govedo!)
Imam i fotorobot pravog govornika – pola Lutovca, pola Milivojevića!
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
