Foto: Predrag Mitić

Najgore bi bilo da priča započeta prošle subote na ovom mestu završi nekom sličnom „mudrom“ opaskom, ispred prodavnice, uz pivo, kao što na sličnim mestima odavno završavaju slične o „razvaljivanju Srbije“.

Scena je postavljena: na brdu Jama niče ogroman voćnjak Delte agrara, pa otud i ona personifikacija „gazde“ u izmišljenoj, ali zato tačnoj, prvoj rečenici. U dve zimušnje velike bujice u dvorišta u selu, voda ne dolazi „sama“ no kao žitko blato. Nepobitno – rezultat usitnjavanja zemlje; kolotrazi mašina zapravo su potočići tog „blatovoda“. Nije preduzeto šta treba za zaštitu, a seoski odvodni kanali i da su očišćeni, a nisu, negde ih više i nema – ne mogu to da prime.

LJudi su nezadovoljni, pominju se tužbe. „Meta“ je nađena, a i već na najvišem nivou označena, samim tim „rovita“ pa sve liči na ono – „neka visi Pedro!“ Na podsećanje da je i pre voćnjaka bila najmanje jedna bujica sa istog brda, argument je – ali, sad je blato. Kao da voda ne „podiže“ septičke jame i kao da ovo blato ne nosi i ostatke hemikalija iz voćnjaka! Ili se na sve naviklo, s obzirom na decenije otrova iz Borske reke.

Problem je veoma sličan mnogima u Srbijici i nije samo ekološki, već „zadire u sve pore društveno-političkog i ekonomskog života“. A utuvimo – svi ekološki problemi su takvi.

Skraćeno, ali redom! Nemar i aljkava modernizacija: poslednji koje pamtim da su uredno čistili kanale bili su starci rođeni u poslednjoj četvrti XIX veka. A potom darovi napretka bili su po modelu – asfaltiramo, za vodopropuste i kanale ne brinemo. I sad su ad hok „ispuštali vodu“ sa kritičnih tačaka tako što su je usmeravali u još kritičnije. (Tu se uvek setim onog mosta kod Prijepolja kojeg su tri poplave unazad desetak godina rušile i građen je ponovo samo da bi bio srušen).

Socijalno-ekonomski paradoks: mnogi Vražogrnčani kao građani trpe štetu od onog ko ih, fala bogu, zapošljava! Samoorganizacija i solidarnost: nema više mesnih zajednica koje vode računa o životnim potrebama, već o političkim i svaka bitanga koja dođe na vlast u Gradu može da ih laže i raspušta, a i kad bi se dobila neka sredstva za obeštećenje, pitanje je da li bi se i kako utrošila. Pravosuđe i državna uprava: sve i da se pokrene postupak, trajaće toliko da mogu da se dese još tri-četiri ovakve poplave. A sve i da se u postupku Delta „pobedi“, ‘oće li obeštećenje da ostane „u svom dvorištu“ i ko će onda da finansira kanale.

Šta onda predlažeš, pitaće me kad odem u Vra-vra? EUropskim rečima – onima u Delti „socijalno odgovorno poslovanje“, što ovom holdingu nije strano, naprotiv! I sve uz „javno privatno-partnerstvo“. Ali, samo sa odgovornim subjektom u selu, Grad se, koliko znam, sam isključio iz saradnje „sas Miškovića“ u predvečerje „preletanja“ u SNS! A pošto obe ove EUropske cake u prevodu znače – pare, bolje je da između voćnjaka i sela nema posrednika. Ni lopova!