(Ne)taknuta priroda 1Foto: Predrag Mitić

Novinari, ali i obični ljudi koji žele da pokažu kako nisu baš obični, vole da upotrebljavaju te izlizane, često prazne floskule.

Netaknuta priroda posebna je među njima.

Poslednji meseci izoštravaju nelogičnost, ispraznost, netačnost te sintagme koja se uprkos svemu i dalje održava.

Nema više netaknute prirode.

Čitava kugla je odavno taknuta, načeta, ukaljana…

Taknuta je i načeta, možda ne prvom strelom praistorijskog lovca, ali sigurno čim je zaorana prva brazda.

Sad kao da se, uprkos ekoložistima i zagovornicima održivosti, sve više radi na tome da se ona nepovratno uništi.

Suicidalna je čovekova intervencija u prirodi.

Same po sebi neprirodne njegove aktivnosti, a većina ih je takva poremetile su prirodni sklad i ravnotežu i ne treba se zavaravati – one nikad više ne mogu da budu vraćene.

Kovid kriza možda je jasnije od svega dosad do koske ogolila stvar i nagovestila izvesnost takvog, apokaliptičkog ishoda.

I jadna je uteha što svako od nas danas misli da nova realnost novog sudnjeg dana neće zadesiti nas živuće i mrdajuće na planeti (bar dok mi sami trajemo i mrdamo).

Možda najjasniji primer opasnog (do)ticanja prirode jeste baš ovaj virus.

Kad dr Ana Gligić, epidemiolog, kaže da je čovek intervenišući u prirodu ušao u žarište virusa i poremetio sklad dotle da je on morao da beži iz žarišta/staništa, šta je to drugo nego ono što smo dosad rekli.

Usvet odavde odbegli genetičar Miodrag Stojković, tamo u intelektualnom egzilu, učestvuje u istraživanju i upozorava – čestice plastike u svemu oko nas su – neuklonjive.

Gledam i sam, (a i sam prljam) – u mestu/mestima u unutrašnjosti ima toliko divljih deponija, a i one tobož legalne, naročito privremene su toliko podivljale da se golim okom vidi – i kad bi se to pokupilo – gde bi se uklonilo.

I kad bi se, o krasote, recikliralo, ne pravi li se od reciklaže novi otpad.

Ćorsokak.

A da ne pričamo o tome da tobož eko-osvešćena društva i države paralelno sa održivim strategijama, planiraju – npr. razvoj avio-industrije.

Naši stručnjaci, ekoložisti ističu, recimo, da je Dunav toliko veliki i moćan da i ako Beograd još godinama sere u njega bez prečišćavanja, on se sam već do Vinče (ha,ha!) prečisti.

Da ga sačekaju Grocka i Smederevo…

Prljaj dalje, kad je već taknuto.

Nemam bolji kraj od dela svoje pesme Razgovor s nerođenim unukom: A kao što sad tebi govori deka meni su pripovedali starci/ o vodi koja je ovde treperila poput hiljada zelenih očiju./ Pila je iz nje zemlja, pili su ljudi i pila je trava, ako znaš to šta je./ (A možda i ne znaš jer mi jezikom vučjim sad opisujemo dušu ovčiju.)/ A posle su je pile i popile mrtvaje i nad mrtvajama mrtvaje./

/I sjatila se uz nju nerazumna pokolenja što pljuju u izvor iz koga piju./ Što ne čiste ispred kuće a vekovno đubre, crkotine i tešku rđu/ prebacuju, podmeću, ma i lansiraju preko zida i plota./…