Šampon za Srbe 1Foto: Predrag Mitić

Ne prestaju bezobrazluci i kršenje zakona u našim TV reklamama.

Ali ko ovde ferma zakon, pogledajte samo vrh države šta (nam) radi. I još, moji omiljeni i ponovljeni vapaji – sve to uz obilje gramatičkih i pravopisnih grešaka što kap po kap truju ionako zatrovani govor.

Sad, u mesecima korona krize prevarantstvo oglašivača i agencija koje im sve češće uvaljuju gluposti i greške umesto bubrega (u loju) u njih je nahrupila reč – virus.

Većina, ma skoro svi, oni preparati (zamalo opet napisah prevaranti) suplementi sa saplementima, dodaci is/hrani tvrde da vas štite od infekcija i virusa.

Ne kaže se kog, ali vreme je takvo, kad se kaže virus zna se na šta se pomisli.

Pred zavodljivošću ovih oglasa, prosto čoveku dođe da uzvikne – srećom većina tih proizvoda je uglavnom toliko skupa da još veća većina življa ne može da ih priušti da se još i njima truje.

A ionako se ta većina – truje lošom ishranom i glađu.

Da, da, vreme je takvo kad i predsednici najmoćnijih sila sveta veruju da se virus može pobediti špricanjem sredstvima za upornu prljavštinu na sanitarijama.

Tamo, pak, na drugoj strani gde ne preporučuju, sirotinja ionako u nedeostatku alkohola, zapravo đengi za njega, zna da pije i ulje za transformatore ili antifriz…

Ima, međutim, i otrova koji kap po kap predstavljaju s jedne strane protivprirodni blud nekakvog nacionalnog advertajzinga i (protiv)tržišne ekonomije, istovremeno s druge strane, delujući na ukupan mentalni sklop baš onih kojima je (nacionalni) kolektivitet iznad svega.

I u oblastima koje s time ne bi trebalo da imaju bilo kakve veze.

Tako je jedna veoma poznata marka (sme li se reći marka, a da znači – brend) šampona u najnovijoj reklami obukla srpsku narodnu nošnju.

Taj je kosoperač postao izbor većine Srba.

Da li mu je, pomislih, ugrađen neki gen, svakako srpski, poput onog koji, tvrđaše član Kriznog štaba, štiti od korone, pa pomaže protiv peruti, masne kose ili ćelavljenja samo Srbima.

I što se ne pominju Srpkinje i Srpčad, da li je rizičan ako se njime šamponiziraju, recimo Mađari, Bošnjaci, Rumuni…

A slušajući kako naše vođe govore o svojim sagovornicima u Briselu i naciji koju predstavljaju, ako je šampon toliko nacionalno opredeljen, onda bi od njega Albancima morali da otpadanju kose, brkovi, brade…

Ali, šampon za Srbe ipak je samo oblačak, sitno zagađenje usred opšte takve atmosfere…

Taj način podgrevanja kolektiviteta zvanog MI, na svakom koraku, u svemu nepotrebnom – sportski komentatori, recimo, obavezno govore da MI igramo protiv nekog itd. – služi isključivo da se pojača razlika prema svima koji mogu da se nazovu ONI.

Kad se doda da ni okruženje nije bitno drugačije – što su jedni MI više MI, to su ONIMA više ONI.

Ispada da je reč o brvnu na kome se stalno sukobljavaju ta dva ONA. O(v)na!