Širom teskobe 1Foto: Predrag Mitić

Ove redove obično pišem ponedeljkom.

Da ne podležem cajtnotu u kom sam bio bezmalo 45 godina.

I da se malo prokrčkaju i slegnu pre nego što ih potkratim, isfajtam, propeglam (krojačko dete!) i odu u redakciju.

Izuzetno, to je utorak, može bit sreda, ali ne dalje od četvrtka.

Ovaj ponedeljak je dan posle (sačuvajmebože, nije onaj Dan posle!) Dana republike, državnog praznika DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ, pa i RS do 2002, a dan pre 1. decembra dana stvaranja Kraljevine SHS, potom Jugoslavije, da prećutim dva mi važna rođendana tog dana.

No, nisu samo to povodi ovih redova, ima ih svakodnevno.

Kad god u vestima, prognozi, čujem ili pročitam ono širom zemlje, osetim neku nelagodu.

Da bi je smanjio setim se, anegdote koja se pripisuje čuvenom profesoru dr Radomiru Lukiću.

Kažu da je o neprestanim skraćenjima rekao „Izeš zemlju koju možeš za dan da preprečiš biciklom.“

Doduše vlasnik jednog od ona dva rođendana tvrdi da nije rekao izeš, kako sam ublažio, nego nešto što se rimuje, a počinje sa J.

Elem, to širom više mi, posle svih tih skraćivanja, ne deluje dovoljno široko, kako je bilo.

Sve je skraćeno, suženo.

Bolje je da se kaže tesninom zemlje (imam i izraz za žanr u novinarstvu – skraćotina, mada sam od saradnika češće tražio proširotine!) Ta reč deluje rogobatno, ali navikli bismo se.

Mada mnogo ljudi koji pamte ono veliko širom bi se pre odlučili za emotivni i sociopsihološki pojam TESKOBA ZEMLJE.

Jer, ne uključuje samo fizičke, već i vrednosne mere.

(Kad smo već kod novina, eto tek da ne ostane nezabeleženo – voleo sam da izmišljam i nazive rubrika i mnogi su ostali u novinama koje još postoje. Nije bilo tipično da ta imena budu prilozi pa mi je zato najmiliji, iz doba Omladinskih i NON naziv – ŠIROM – za strane sa tekstovima iz unutrašnjosti.)

Naravno, širom (sužene zemlje) referira i na geopolitiku i ideologiju.

Kralj Aleksandar je uspeo da proširi svoju zamišljenu zemlju posle Prvog rata. A Titova SFRJ je i to proširila.

Ali, teško ćete naći nekog novolidera i koga od ovih grdnih monarhista da uz Aleksandrovu državotvornost pohvale i onu Titovu.

U svakom slučaju poslednja skraćenja su dugoročno najpogubnija o čemu aforističar reče „Milošević je veliki državotvorac, stvorio nam je pet susednih država“.

Sve u svemu, danas ovde mnogi ljudi i u četvrtoj deceniji Sarajevo, Dubrovnik, Rovinj, Bohinj… itd. i npr. doživljavaju kao Honolulu, Mumbaj za koji, k tome ne znaju, da je bio Bombaj…

Nastupi ostarelosti bude i nostalgična sećanja, pa pričam o vremenima crvenog pasoša, ali i letovanjima u Makarskoj, Mumbaju zvanom Dubrovnik u kome je produženi espreso bio najbolji na svetu.

A onaj drugi od vlasnika onog rođendana kome je torta za prvi bila u obliku karte SFRJ, na takva sećanja mi s pravom uzvrati: „Pa što ste, ćale, sjebali takvu zemlju!?“ I jesmo, i bojim se sjebavaćemo je još.

Pa, većinu što danas odlučuje o tome ko će upravljati našim životima, a koji npr. kaže „Gazivode su dublje na NAŠOJ STRANI“ – parafraziraću svoj stih iz Kiselo drvo jede Srbiju – čine ljudi koji nikud nisu putovali.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.